Професорица српске књижевности у Карловачкој гимназији, др Маја Стокин, прочитала је текст „Енглеска штампа о преносу земних остатака Бранка Радичевића“, то јест вест из недељника „Џон Бул“, Лондон, субота, 4. августа 1883. године, у преводу Милене Грујичић:

„Ове недеље, остаци најпопуларнијег српског песника уклоњени су са гробља Св. Марка у Бечу и пребачени на Стражилово, близу Карловаца, које је песник одабрао за место свога починка.  Бранко Радичевић, или само – Бранко, како је обично у народу  називан, рођен је у Броду 1824. године. Он је имао највећи утицај на књижевни развој српске нације. Бранко се може назвати и зачетником модерне српске књижевности. Као лирски песник, он се, можда, најбоље може описати као српски Бернс, и као такав, српски песник  par excellence.  Бранкова највећа амбиција – да посети фатално Косово Поље и да напише еп о тамошњој бици – спречена је његовом прераном смрћу 1853. године.“

У наставку програма, премијерно је представљена Панорама ђака Карловачке гимназије „Песме после нас“ (Бранково коло, 2021), која је овенчана специјалном наградом Стражилово, а коју је приредила професорица Маја Стокин. Наступили су ђаци-песници говорећи по једну своју песму: Алекса Вилић, Исидора Антонијевић, Наталија Ђорђевић, Ива Максимовић, Николина Дикић и Хелена Будимир.

Програм и дан за памћење, млади таленти уз Бранка Радичевића, на „рајском Стражилову“, прилика која се не пропушта. Бранко би рекао: „Фала Боже на дар ови/ о помози, благослови,/ да ми како с права пута/ душа млада не залута.“