ФИЛОЗОФИ НА 48. БРАНКОВОМ КОЛУ

U svečanoj sali Karlovačke gimnazije otvoren „27. filozofski simpozijum“ na temu „Pojam nade“, na kojem je dva dana učestvovalo dvadeset pet filozofa: Bogoljub Šijaković, Jovan Babić, Zorica Tomić, Drago Djurić, Drago Perović, Dušan Krcunović, Radivoje Kerović, Zoran Avramović, Slobodan Kanjevac, Aleksandar Lukić, Duško Prelević, Una Popović, Petar Jevremović, Damir Smiljanić, Slobodan Antonić, Goran Rujević, Časlav Koprivica, Petar Nurkić, Stojan Šljuka, Aleksandar Stefanović, Nenad Cekić, Saša Radovanović i Nikola Tanasić.

Na samom početku simpozijuma, Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola, u znak prvog dolaska na najveću pesničku manifestaciju u zemlji i okruženju, svečano je uručio akademiku Vladimiru Kostiću, predsedniku SANU drugo izdanje „Antologije srpske poezije (1847-2000)“ u izdanju Brankovoga kola. Uvodno izlaganje akademika „Nada i beznadje: još jedan mogući ugao gledanja“, naspram standardne definicije nade, donelo je kontrapunkt – beznadje, kao deo kliničke definicije depresije. „Naime, pojedini negativni ili pozitivni aspekti depresije“, po uvidima akademika Vladimira Kostića, „mogu biti korisni jer inhibiraju opasne i beskorisne delatnosti u situacijama koje se karakterišu posvećenosti nedostižnim ciljevima, izazovima autoritetima (sic!), nedovoljnim unutrašnjim rezervama da bi prduzete radnje bile bez rizika od oštećenja, ili u odsustvu adekvatne životne strategije.“

Po izlaganju Jovana Babića „Fenomenologija nade“ problem se može uspostaviti ovako: „Sa jedne strane nada ukazuje na snažan iako posredan motivacioni stav prema predmetu, kada se suprostavlja beznađu ili strahu, dok s druge strane ona ukazuje na uzmicanje pred neizveznošću kada se uporedi sa očekivanjem ili predvidjanjem.“ U lepezi različitih i veoma utemeljenih, na mahove nadahnutih, polemičkih i iznenađujućih krugova saznanja na pomenutu temu, na simpozijumu učesnici su imali konkretne naslove svojih izlaganja. Bogoljub Šijaković: „Egzistencijalna topografija nade“, Zorica Tomić: „Nada i entropija“, Drago Đurić: „Šta je nada?“, Petar Jevremović: „Nada kao granični fenomen“, Zoran Avramović: „Večno vraćanje nade i beznadja“, Bojan Blagojević“: „Nada umesto znanja“, Aleksandar Lukić: „Našto i čemu mogu da se nadam“, Una Popović: „Toma Akvinski o vrlini nade: na putu ka Bogu“, Aleksandar Stevanović: „Mesto nade u transcendentalnoj filozofiji“, Slobodan Kanjevac; „Nada kao antropin“, Drago Perović: „Nada kao očekivano pitanjee i neočekivani odgovor“, Duško Prelević: Nada i utopijski impuls u Kantovoj filozofiji“, Stojan Šljuka: „Slijepa nada iz Pandorinog vrča“, Goran Rujević: Potkopavanje nade u obrazovanje“, Saša Radovanović: „Ničeovo poimanje nade“, Dušan Krcunović: „Odgovornost nade“, Jelena Đurić: „Radikalna nada – nada u beznadju“, i Petar Nurkić: Od pojma do principa nade“.