ОРФЕЈСКИ ЛИК КРСТИВОЈА ИЛИЋА

Својом беседом о најславнијем ђаку Карловачке гимназије, Крстивоје Илић свечано је отворио 36. Бранково коло, у 11 часова, 7. септембра, 2007. године. Том приликом за укупно песничко дело свечано му је уручено високо признање Бранковога кола „Статуета Бранка Радичевића“ (рад Јована Солдатовића). Сат пре тога, у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, присусутвовао […]
РАНКО РИСОЈЕВИЋ ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е Песник, прозаиста, драмски писац, есејиста, преводилац и културни посленик из Републике Српске, Ранко Рисојевић рођен је 1943. године у Календерима код Костајнице. Написао је више од педесет књига: осамнаест збирки поезије, двадесет шест књига прозе, међу којима једанаест романа, те десет радио-игара за […]
МОЈ ЗЕМЉАК РАДОВАН КРАГУЉ

Приједор је чувен и јединствен по великом броју изузетних сликара још с краја деветнаестог века па кроз цео двадесети до данашњих дана: Тодор Швракић, Перо Поповић, Милан Четић, Драгутин Митриновић, Сретен Стојановић (вајар), Радован Крагуљ, Бранко Миљуш, Здравко Мандић, Милан Васиљевић, Милан Совиљ и синови Радомир, Весо и Зоран, Љубомир Стахов, Драган Топић, Предраг Марјановић, […]
О УМЕТНОСТИ ЂОРЂА ЛАЗИЋА ЋАПШЕ, ЗАПИС ПРЕ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ

Пред нама је изложба високог уметничког домета. Ђорђе Лазић Ћапша, попут каквог демиjурга, створио је сасвим оригинални свет. Он је снагом миленијумског неимара изнедрио чудесно упечатљив свет паганског, обредног и ритуалног. Свет чија онтолошка граматика заснована је на четирма великим симболима: земљи, води, ватри и ваздуху. Говорећи ликовним језиком, који се у овом случају показује […]
ПРОГЛАШЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“ 2022.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е Божидар Мандић (Нови Сад, 1952) је посве особена стваралачка личност на нашој културној сцени: песник, прозаиста и уметник, оснивач еколошко-уметничке комуне „Породица бистрих потока“. Објавио петнаест књига, дванаест самосталних изложби и театарских представа. Мандић је аутор који ствара у загрљају са природом, далеко од […]
ИЗАШЛА ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА ЗМАЈ-ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ

Лепи су и ретки пројекти попут панораме „Нек’ остане глас“ ђака гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Бранково коло и ова гимназија сарађују деценијама, и та сарадња је на дику и понос и једнима и другима. Ова панорама долази као својеврсна младолика круна истинског разумевања и пажње између Бранковога кола и гимназије. Наступи ђака […]
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ, ЧОВЕК БЕЗ КОМЛЕКСА И БЕЗ СУЈЕТЕ

И осмехнутом Пекићу је годило, осећало се да воли и цени што се о њему говори, и он сâм одговара на питања, у најстаријој српској гимназији у којој се Алексије Радичевић школовао од своје једанаесте до седамнаесте године. И други пут, у петак, 6. септембра 1991. године, у 11 часова, у Карловачкој гимназији Пекић је […]
У ПРИПРЕМИ ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА ЗМАЈ-ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ

Припремајући панораму поезије „Нек’ остане глас“, Растко Лончар је поред осталога записао: “Сигурно је само да људска душа има потребу за поетским говором, независно од тога да ли ће – и у коликој мери – њиме овладати, или за њиме доживотно осећати насушну потребу. С тим на уму, у Гимназији Јован Јовановић Змај смо, на поетско-реторској секцији, […]
МИРА БАЊАЦ ДОБИТНИК „ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ БРАНКОВОГА КОЛА“

У полувековном своме трајању, Бранково коло је од самога почетка радосно сарађивало с Миром Бањац која је увек показивала високи професионализам и велику љубав према наступима на Стражилову и у Сремским Карловцима. Бранкову поезију говорила је са сестринском „сремском љубављу“ доживљавајући његове стихове као своје: „Ој, Карловци, место моје драго/ кô детенце дошао сам амо…/ […]
ЉУДИ ОДЛАЗЕ СА БРДОВИТОГ БАЛКАНА

Припремам јој ружу и загрљај за срећан пут, понеки афоризам и лијепу ријеч, стиснутих зуба као да је пошла на онај свијет, а не у тај врли и модерни свијет у ком ће, по сопственом увјерењу, бити третирана као краљица. Скептичне и повремено циничне природе, објашњавам јој да је живот тамо игра сјенки гдје лутке парадирају по сцени одјевене […]