САОПШТЕЊЕ ЗА НАГРАДУ “СТРАЖИЛОВО“ 2017.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е Сава Крнета рођена је 1951. године у Стрмици код Книна. У завичају учила основну школу, а гимназију у Београду, гдје је и дипломирала на Филолошком факултету, на групи за српскохрватски језик и књижевност. Објавила је своју седму по реду књигу песама “Кућишта“. Сликањем динарског […]
САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е Тринаеста по реду књига песама, „Песмице“, угледног српског песника Перице Маркова (1958) из Зрењанина, посвећена је Бранку Радичевићу, то јест поезији самој и певању у матерњем језику. У лепоти музичке супстанце језичког медијума, Марков проговара језиком савременог доба, са финим натрунима локалне лексике […]
Нова прва књига песама у издању Бранковога кола МИЛОШ ПУЂА: КОЛСКА ИГРА
У рукопису Милоша Пуђе избија и она чувена хераклитовска синтагма „певање и мишљење“, касније импрегнирана виђењима Хелдерлина, Ничеа и Хајдегера, уз истоветни наслов есеја нашега Светозара Марковића, синтагма која представља манифест у малом. Ако песник не уме дати „тачну слику мисли што спиритуалније“, написао је имењак младога Пуђе – Милош Црњански, тада остаје огољена мисао […]
МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ ОЛГИ МАРТИНОВОЈ – ОДЈЕЦИ
https://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/olgi-martinovoj-nagrada-branko-radicevic_934940.html https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=304712
РУСКА ПЕСНИКИЊА ОЛГА МАРТИНОВА ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Олга Мартинова (1962), рођена je у Русији у месту Дудинка, а одрасла у Лењинграду, где је дипломирала студије руског језика и литературе. Од 1991. године живи у Франкфурту на Мајни. Пише поезију, прозу и есеје на руском и немачком језику. Објављени наслови: „Писмо брезама“, заједно са Елке Ерб, 2001, „Ко шта коме поклања“, […]
МИЛИСАВ САВИЋ ОТВАРА 47. БРАНКОВО КОЛО
Као што се из низа истакнутих имена види, Бранково коло су углавном, и највише, отварали песници. Међутим, неколико прозних писаца (Б. Петровић, М. Павић, Б. Пекић, С. Селенић, С. Велмар Јанковић, Д. Медаковић, М. Вуксановић и М. Витезовић), такође, имало је ту част на Бранковом колу, међу којима је сада и угледни романописац и приповедач […]
СВЕЧАНО УРУЧЕНА НАГРАДА „ПЕЛАГИЋЕВ РУНОЛИСТ“ НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ
Био је опасан за сваки захрђали институционализам и саможиву администрацију. А народ га је обожавао и љубио. То је највише сметало земаљским моћницима чија су прашинаста имена нестала у вихору времена.“ У оквиру приређеног „Портрета Ненада Грујичића“, о укупном опусу овога пјесника, писца, есејисте, критичара, полемичара и антологичара, говорили су Мирко Вуковић, Ненад Новаковић, Милан […]
БЕЗ КАТАНЦА НА УСТИМА
Иако скоро две деценије дуже од Кочића, живео је Пелагић шездесет шест година, краће него што је могао по капацитетима урођене виталности и чуванога здравља. Да је Кочић доживео Пелагићеве године, да ли бисмо данас читали дупло опсежнији књижевни опус овог генијалног Змијањца? Пелагић је умро међу букагијама пожаревачог затвора, у тамници Забела, укопан на […]
ПРОМОВИСАН “МАТЕРЊИ ЈЕЗИК“ У БЕОГРАДУ
О вредностима и значају ове песничке књиге која се први пут појавила пре четрдесет година у познатој едицији “Пегаз“ Књижевне омладине Србије у Београду, говорило је четворо младих београдских критичара и песника: Мина Ђурић, Ирена Плаовић, Иван Деспотовић и Душан Захаријевић. Критичарка Мина Ђурић, професорица савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду, истакла је […]
ПРОМОЦИЈА „МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА“ У ПРОСВЕТИНОЈ КЊИЖАРИ „ГЕЦА КОН“ У БЕОГРАДУ
Учествују: Мина Ђурић Ирена Плаовић Иван Деспотовић Душан Захаријевић и аутор Поздравна реч: Драган Миленковић, уредник четвртог издања, генерални директор “Просвете“ ________________________________________________________________________ РЕКЛИ СУ О “МАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ“ (1978 – 2018) Славко Гордић Матерњи језик Ненада Грујичића изведен је чисто и доследно. Како у његовом схватању песништва, тако и у његовом песничком чину задивљује […]