КОЛО У БРАНКОВОМ „ЂАЧКОМ РАСТАНКУ“ – СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО?
Поводом једне раније веома округле Бранкове годишњице, Исидора Секулић саставила је писмо упућено Радичевићу, песнику, као своме (над)савременику, брату, пријатељу, па и љубавнику: „Драги и болно помињани Бранко – И сада још покашто, иако по лепим законима природним о смрти и равнотежи не би никако више могао постојати на земљи, и сада покашто, са твојом књигом на […]
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И СЛАВОНСКИ БРОД
У Славонском Броду, пред школом која је носила Бранково име, 27. марта (у прошлом веку песников рођендан је обележаван и слављен тог датума) 1984. године, у подне, на 160. годишњицу рођења Алексија Радичевића, подигли смо споменик великом српском песнику у родном му Славонском Броду, а пред основном школом која носи његово име. Била је то […]
НА РАЈСКОМ СТРАЖИЛОВУ 1985.
С друге стране, друштвена заједница, то јест држава, требало би коначно да уреди Стражилово по мери његовога културног значаја и лепоте. Један хотел-центар, који би имао и уређен простор (унутра и вани) за садржаје из сфере врхунске културе, а уз још пре пола века предложену Алеју песника, било би то за почетак изврсно, мера прохујалом времену […]
ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ
Рођен 1855. године у Срему, у Сасама (данас Новим Карловцима), после основне школе у родном месту, похађа чувену новосадску, а потом и пожунску (братиславску) гимназију. У Грацу уписује студије права, али их напушта, па у Прагу и Бечу зачиње и завршава студије класичне филологије. Као двадесетпетогодишњак, обасјан неколиким талентима, пун знања и великих амбиција, Павле […]
ТРАДИЦИЈЕ ЛИСТА „БРАНКОВО КОЛО“
После гашења обновљеног новосадског Стражилова (1892-1894), у Сремским Карловцима, 6. јула 1895. године изашао је први број Бранковога кола. За време Паје Марковића Адамова, који је десет година као власник и уредник водио лист, Бранково коло је имало велики углед. Концепцијски садржајан и богат лист, био је право огледало бурног времена на прелому два века. Уредник Адамов нарочиту је бригу поклањао […]
ПОДЛИСТАК „БРАНКОВО КОЛО“ У ЛИСТУ „ДНЕВНИК“, 1972.
У потрази за подлистком Бранково коло, током писања књиге у сусрет јубиларном 50. Бранковом колу, обратио сам се, наравно, листу Дневник и доживео изненађење, да не кажем запрепашћење. Речено ми је да они немају бројеве Дневника, не само из 1972. године, већ уопште не поседују старе примерке, да је све то уништено. Ошамућен овом информацијом помислио сам да ћу […]
О МИРОСЛАВУ АНТИЋУ, И О ЈОШ ПОНЕЧЕМ
Лист Дневник је 22, 23, 24. и 25. септембра 1972. године, на леп и редак начин, донео подлистак Бранково коло, и тиме бројне трагове, записе, вести и фотографије поводом трајања ове манифестације. Подлистак је уређивао Мирослав Антић, а сваки број излазио је на четири стране. У првом броју Дневниковог подлистка Бранково коло, проналазимо програм целе манифестације која је трајала од 22. […]
ДАРА СЕКУЛИЋ: ДОМ СВОЈ САМ ОДСАЊАЛА
Алексије Радичевић је рођен на географском простору данашње Хрватске, баш као и Дара Секулић. Бранко је рођен у Славонији (1824) а Дара на Кордуну (1930). Почетком рата крајем прошлог столећа, у Славонском Броду, родном граду Алексија Радичевића, мештани су срушили споменик Бранку, који смо заједнички подигли 1984. поводом 160. годишњице песниковог рођења. Нажалост, споменик још […]
У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ: СЕЋАЊА НА АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА
Два Бранкова друга из Карловачке гимназије, које је опевао у Ђачком растанку, Јулије Радишић и Сима Крстић, нису нарочито много казали о заједничком школовању. Јулије Радишић, из Сентомаша (којем је отац, Стеван, био асесор (присежник код суда), а деда, Глиша, парох новосадски, тих и повучен, уз то и веома болестан, умро је две године после Бранка. […]
ЈЕДНО ЋУ ВРЕМЕ БИТИ С ВАМА: ОДЛАЗАК ВЛАДИМИРА ЈАГЛИЧИЋА
Једно ћу време бити с вама, исти ћу ваздух удисати и онда — збогом! Ред je на ме. А кад пожелим да се вратим, ко тиха реч ћу, духа знамен, лебдети, јутром, над водама. А после свечаног отварања 42. Бранковог кола, 2013. године, даривали смо му и примерак управо штампане панораме поезије, „Да доплетем венац започети“, у којој се налази по једна песма […]