СРПСКА КРАЈИШКА БАШТИНА НА ЛЕДУ
Наиме, уписом у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, Министартво културе Републике Србије законски се обавезује да чува и штити, подржава и материјално помаже ојкачу на својим конкурсима, и у другим приликама. То је, дакле, законска обавеза државе Србије. Ту крупну чињеницу комисија је морала узети у обзир. Међутим, фамозна комисија то није учинила. Она каже […]
ХУСЕИН ДЕРВИШЕВИЋ НОВИ ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е Хусеин Дервишевић рођен је 28. децембра 1948. године у Бихаћу, где је завршио основну школу и гимназију. Овај плодни и свестрани песник, приповедач, романописац, есејиста, уметник фотографије, публициста и новинар, прву збирку песама „Празник“ објавио је у својој двадесет првој години, а затим […]
СА КАРЛОВАЧКИМ ТАМБУРАШИМА НА ДУНАВУ
Први пут, десетог септембра, 1990. године, у Карловачкој гимназији, у подне, у рубрици Класици: Борислав Пекић. О знаменитом писцу говорио Радослав Братић, сав удивљен Пекићем. Сусрет је био замишљен као нека врста разговора писца и модератора. Изврсна прилика за нашу публику, карловачке професоре и ђаке да чују уживо писца у напону стваралачке снаге, а око кога су […]
О ДЕСАНКИ МАКСИМОВИЋ, И НАОКОЛО
На Свечаном отварању Бранковога кола или на Стражилову, или било где у оквиру септембарске манифестације, када Десанка говори своје песме, рађала би се девојчица-анђео у гласу култне песникиње у касним годинама. Ославујио би се сав простор где она казује стихове и сви бисмо постајали невина деца. То је та харизма, особена, и само њена, Десанкина. Моћ поезије. […]
ПЕСНИЦИ ВОЛЕ ШАХ
У Земуну сам се био задесио пре петнаест година на једнократном уметничко-новинарском шаховском турниру где је, као почасни гост, играо Светозар Глигорић, стари Земунац, наш чувени велемајстор. Поменух му ту земунску Ђорђевићеву реченицу о Бранку и шаху, а он се јако изнеади и обрадова. Одмах рече да није знао за тај податак. Успут ми се […]
О ЖИВКУ МАРКОВИЋУ, „ФИЛИГРАНСКОЈ“ ЕНЦИКЛОПЕДИСТИЦИ И О НЕЧЕМУ ЈОШ
Он је Дедовића упознао пре неколико година када сам га довео на Филозофски факултет у Новом Саду, на Час креативног писања, на сусрет са амбициознијим Станићевим студентима, који пишу поезију. И ја сам ту раније гостовао као песник. Представио сам Дедовића, и он је успоставио веома присан контакт с младим поетама. Дедовић је тада живео у […]
ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ И БРАНКОВО КОЛО
На њеном лепом лицу непрестано је играо осмех, и само на трен нестајао кроз дечју забринутост за неки ма и ситни помак што би могао да промени ток догађаја. Попут латица некаквих благотоворних душевних тикова, лице је показивало срећу што се расцветава у урођеном таленту за певање, за искрено показивање божанског дара за ноте и […]
СИМО ЕЛАКОВИЋ, ФИЛОЗОФ И БОЕМ
Симо Елаковић носио је кликтаву радост у својим предлозима и визијама, притом озбиљан у намери да се то заиста и реализује. С обзиром да је једно време радио као професор у Карловачкој гимназији, и не само зато, било му је много стало да Филозофски симпозијум заживи у оквиру Бранковога кола. И мени лично био је то нов […]
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Месец јасни, звезда јато, И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти сатвори вељи Боже, Ко овако јоште може! Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Ти’у реку, силно море, И под небом орла горе, И над орлом […]
О ВЛАДЕТИ ЈЕРОТИЋУ, ОПЕТ
Познавао је и друге религије света, умео да прави паралеле, и налази исходишне тачке, препознаје исти извор из којега буја и расте човеков духовни зазив Створитеља. Оно што га је чинило особеним и драгоценим јесте његова пракса, рад са обичним и мање обичним људима, помагао је да надиђу сопствене кризе, давао утеху и савете, некима […]