С ПЕТРОМ КРАЉЕМ НА БРАНКОВОМ КОЛУ
Дивно је имати таквога госта који зна где долази када крочи преко прага Бранковога кола. Напросто, то је обострана привилегија, радост у очима, бити на истој таласној дужини у професији која захтева да што пре стекнете таленат за таленат, ону моћ артикулације сопственог (урођеног) талента на јавној сцени, која вам држи пламтећу главу на раменима. […]
О ГРОЖЂЕБАЛУ ИЛИТИ КАРЛОВАЧКОЈ БЕРБИ
Грожђебал је престао да постоји, то јест забрањен крајем шездесетих година прошлог века после једног убиства на рингишпилу. Као манифестација, Грожђебал је био нека врста народног сабора са лицитарским срцима и шећерлемама, са панађурским ореолом догађаја и традиционалном буком вашара са циркуским шатрама. После Другог светског рата, та манифестација кренула је 1964. године, и у народу се, од […]
О ЈЕДНОСТАВНОЈ ПЕСМИ
Дучићева песма Лето, из Јадранских сонета, прворазредан је пример генијалне једноставности коју нећемо уочити нити разумети уколико јој не приђемо без дисциплине мисли и осећања (И. Секулић). Ту је реч о једноставности коју наизменично уоквирују живот и језик. Реч је о јасноћи предочавања и предоченог. О моћи да се по стоти пут именује исто, а да буде ново и […]
КАКО ЈЕ „НЕСТАО“ БРАНКОВ СРПСКИ ПАТРИОТСКИ ОРЕОЛ
Наступао је хор „Свети Арсеније“ из Сремских Карловаца, са диригенткињом Данијелом Ходоба Леш. И на самом почетку, уз директан телевизијски пренос, по традицији певана је наша химна, „Бранково коло“, композитора Јована Пачуа или, понекад, Светолика Пашћана Којанова, онако како диригентима и хоровима одговара. И тада се догодило, по први пут и једини пут, без мога […]
КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО… СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО?
Радичевићева поезија се, затим, може поредити и са осећањима код Љермонтова и Китса, младих светских песника, руског и енглеског, који су такође прерано отишли, први у двадесет седмој, а други у двадесет шестој. Поводом једне раније Бранкове годишњице, Исидора Секулић саставила је писмо упућено Радичевићу, песнику, као своме (над)савременику, брату, пријатељу, па и љубавнику: „Драги […]
БРАНКОВОМ КОЛУ СВЕЧАНО УРУЧЕНА „ПОВЕЉА ГРАДА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА“
Сада, поводом „Повеље Града Сремских Карловаца“ за педесет година успешног рада Бранковог кола и афирмације Сремских Карловаца и Бранка Радичевића, председник Бранковог кола, Ненад Грујичић је рекао: „Ово високо признање представља златну пупчану врпцу између Сремских Карловаца и Бранковог кола. Не постоји словеснија награда која би при чину свечаног уручења више осветлила значај, личност и […]
ЦРТИЦА О МАТАВУЉУ
После преурањене смрти Павла Марковића Адамова (1907), Симо Матавуљ је одржао опроштајни говор у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, где се био окупио силан народ. Годину дана потом и сâм је изненада у педесет шестој години у Београду напустио (1908) овај свет. Матавуљ је написао некрологе и Јовану Јовановићу Змају (1904), Јанку Веселиновићу […]
ПОЧЕТАК ДРУГЕ ЧЕТВРТИНЕ НОВОГ ВЕКА
Наиме, пред нама се налази незахвалан задатак који су наметнуле деценије запуштања и подметања под тепих – очување нашег културног наслеђа на Косову и Метохији и Црној Гори, али и отимање од заборава и стереотипа културе Крајине – Кордуна, Лике, Баније, Далмације, Славоније. А колике су наше могућности са овим и оваквим (не)улагањем државе у […]
MИХАИЛО МИЋА ВАСИЉЕВИЋ
Чуо сам се с господином Васиљевићем телефоном из просторија Бранковога кола с пролећа 1983. године када сам дошао да радим у ову институцију. Прво на пробу, првих шест месеци – да покажем умем ли организовати 12. Бранково коло. Господин Васиљевић је већ неко време имао теже здравствене проблеме, и морао је напустити обавезе у Бранковом колу. […]
ПЛЕМЕНИТА МИСИЈА ПОЕЗИЈЕ
Једно од круцијалних питања на које је тражен одговор јесте то какав утицај на ментално здравље има способност препуштања контроле у чину инспирације и да ли су они који су спремни да наћуле уши и ослухну вечну песму, Музу, ближе душевном блаженству од оних који одбијају да то учине. У знаку препознатљивог пријатељског геста, Бранково […]