Данило је матурант чувене Карловачке гимназије у којој се од 1835. до 1841. године школовао и њен најпознатији ђак Алексије Радичевић, рођен у Броду на Сави (1824), уграђен у биће наше поезије и књижевности, културе и језика, песник чији земни остаци почивају на парнасовском Стражилову.
Као изненадна замена познатим глумцима на промоцији антологије „Ао, данче, ала си ми бео“, наступили су даровити ђаци Карловачке гимназије: Анђела Мартиновић, Катарина Шкрбић и – Данило Јовановић. Одмах сам рекао Данилу да његово име и презиме потпуно се римују са песничким именом Данила Јокановића, мога колеге из студентских дана, и да сам у први мах помислио – ето му презимењака. Но, није, остаје свој на своме.
На промоцији цветника песама посвећених Бранку, обе поменуте ученице и Данило били су одлични интерпретатори антологијске поезије пред пуном салом радосних аплауза подршке, достојни репрезенти школске установе старе двеста тридесет три године, на чувеној пролећној песничкој манифестацији која сваке године слави дан рођења Алексија Бранка Радичевића по старом и новом календару (15. и 28. марта). Иначе (као што је знано), Бранково коло два пута годишње, већ преко пола столећа, у марту и септембру, дарује Карловачкој гимназији врхунске програме и уметничке садржаје, уз живо присуство великих и остварених имена, етаблираних стваралаца и лауреата, као и талентованих младих песника, уметника и добитника награде „Стражилово“.
Уза све то, тако је и на „Пролећним Бранковим данима 2024“, поводом 200. годишњице Радичевићевог рођења, Бранково коло поклонило ђацима и професорима Карловачке гимназије две стотине примерака своје обимне и свеже антологије песама посвећених Бранку, која чудом садржи баш двеста песама из пера сто четрдесет девет песника од средине деветнаестог века до данашњих дана, а у знаку прославе великог јубилеја: 200. годишњице рођења Алексија Радичевића.
Ове године, Карловачка гимназија, заједно са Карловачком богословијом „Свети Арсеније Сремац“ овенчана је „Великом повељом Бранковог кола“ за успешну вишедеценијску сарадњу и „за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.
После промоције антологије песама о Бранку испоставило се да Данило није само одличан рецитатор, са упечатљивим стилом интерпретације (казивао песме Шантића и Михиза), већ и да пише песме, и то добре, са истинским стваралачким поривима једне младости која жели одговоре на егзистенцијална и духовна питања. Вест о томе пренела нам је професорица српскога језика и књижевности Јелена Марјановић, а потом исто потврдила и професорка Славица Шокица. На позив да пошаље Бранковом колу своје песме, он је доставио целу збирку која је, ево, већ отишла у штампу.
Попут сунчевих зрака у освит дана, видљиви таленат Данила Јовановића сија већ песмом „Спона“ која отвара књигу. Изражавање свести о поезији, о чину писања, о самој песми, о песничком језику и позицији песника у свету, говори уствари о врсти талента тек рођеног нам песника с књигом, о младићу-гимназијалцу који кани да се бави поезијом као судбином. Са радосним нестрпљењем очекујемо нови песнички првенац који ће бити штампан у оквиру прославе 200. годишњице рођења вечито младога Бранка Радичевића.
Н. Грујичић
