Пред нама је песнички рукопис култивисаног израза, јаке имагинације и упечатљивих слика и призора. То је рукопис који релативизује списатељску годину рођења и наново показује да поезија нема хронолошке границе илити услове. Песник се рађа, то је стара истина, некима ће звучати патетично, али кад се сусретнемо са оваквим аутором и песмама онда то морамо признати. Песник светла и мрака, ероса и танатоса, Марко Миловановић Марун поседује животворни пелцер победника, онога који савладава хтонску мрклину свакодневице и успева да се домогне сунца. Свевидећи мрак је песничка књига која нам представља формираног аутора, песника на дужу стазу, онога који неће одустати на првој раскрсници, на првом искушењу, већ коме ће управо препреке и провалије служити да их прескочи и тако оформи сопствену путању – лет у високим лепотама матерњега језика.“