С друге стране, Лилит је прва Адамова жена, саздана – не од његовог ребра, као потоња Ева, већ од земаљског блата попут самог Адама. И један и други део синтагме у наслову књиге, већ сами по себи,  пружају неисцрпне могућности за доживљај и тумачење онога што затичемо између корица. Додамо ли и продужен део наслова књиге – и друга проклетства, све постаје још креативније и сложеније, даје нам могућност дефинисања саме песничке уметности или оног њеног значајног крака који називамо уклетом поезијом, то јест уклетим песницима у свим језицима света.“

А други рецензент Ладислав Чањи, поред осталога додаје: „Већ сам наслов Апокрифи по Лилит сигнализира да лирска јунакиња ове збирке није тек тако нека слаба, већ снажна, створена од праха земље, и од истог материјала као и Адам. То је  жена независна, која одбија да се потчини устаљеним конвенцијама, која је спремна да за свој став преузме одговорност и да поднесе и најтеже последице у виду сопствене пропасти. То је принципијелни став који сведочи о томе да су вредности и идеали више од пуког постојања, тако да се песнички исказ Зденке Валент Белић у актуелној збирци испољава као снажан идејни и хуманистички апел, толико актуелан у данашње време.“