Објавио девет књига поезије и збирку афоризама, пише прозу, преводи с руског језика. Приређивач је цењених и добро посећених сајтова светске и наше поезије. Заблаћански је песник звучне лире језика, махом везаног стиха, широког тематско-мотивског спектра и визија: љубав, жена, родољубље, вера, душа, стварност. Као посебан облик свести о песничкој традицији, истичу се и песме-посвете као побратимски дијалози у времену са Његошем, Костићем, Јакшићем, Илићем, Дучићем, Шантићем, Ракићем, Дисом, Бојићем, Црњанским, Васиљевим, Д. Максимовић, Миљковићем, Раичковићем, Попом и Лалићем. Песник изражене самосвести и упућености у вредносне токове песничке традиције и савременог стваралаштва.
Ову награду добили су најзначајнији наши песници, све до нових генерација. С обзиром да је награда основана 1967. године (осам добитника), велики број лауреата отишао је с овога света и наставио да живи у матерњој мелодији језика и светлости дуговеке и престижне награде „Печат вароши семскокарловачке“: Миодраг Павловић, Дара Секулић, Драган Колунџија, Ранко Јововић, Рајко Петров Ного, Стеван Тонтић, Раша Попов, Даринка Јеврић, Драгомир Брајковић, Вујица Решин Туцић, Пал Бендер, Петко Војнић Пурчар, Милорад Миленковић Шум, Тито Билопавловић, Милан Лалић, Јанош Сивери, Новица Тадић, Јоан Флора, Манојле Гавриловић, Крстивоје Илић, Илеана Урсу, Милан Ненадић, Слободан Костић, Карољ Јунг, Симон Симоновић, Драгиња Урошевић, Миљурко Вукадиновић, Ђорђе Сударски Ред, Милорад Црњанин, Јанез Коцијанчић, Милан Дунђерски, Вера Приможић, Владимир Гарјански, Милош Комадина, Петар Чонградин, Љупко Рачић, Славица Урошевић, Небојша Деветак, Владимир Јагличић и Зоран М. Мандић.
Доносимо три песме Анђелка Заблаћанског из књиге овенчане овогодишњом наградом „Печат вароши сремскокарловачке“, песме које су посвећене такође минулим писцима и песницима, Иви Андрићу, Милутину Бојићу и Душану Васиљеву, који су почели стварати у првој половини двадесетог века.
