Глумица Даница Петровић говорила је Бранкову антологијску песму „Укор“. Милена Грујичић одржала је слово о преносу земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово, уз сећање на Теодору Петровић и њене записе о томе, поводом 140. годишњице јединственог културно-историјског чина о којем је обилато писала не само наша, већ и европска штампа тога времена. За пренос Бранкових костију, по записима Теодоре Петровић, из карловачког одбора најзаслужнији су Павле Марковић Адамов, Лаза Обреновић и отац Теодоре Петровић, Јован Симеоновић Чокић, који је потом изабран за „чувара Бранковог гроба“. А у песми „Бранкова жеља Ј. Ј. Змаја, која је покренула акцију преноса Бранкових костију из Беча на Стражилово, још при првом покушају, сјаје ови неумрли стихови:
