Подсетио је на мученичке тренутке и периоде манастира Базјаш разараног од стране Турака, али и у новија времена од Немаца (торпедима са Дунава) крајем Другог светског рата. Затим је навео понижавајући статус манастира када су после рата тадашње румунске власти претвориле манастир у шталу. Преображен у новијем добу, манастир је на данашње Преображење Господње сијао као сунце, умивен присуством великог броја верника и њихових радосних душа. Пред бројним свештенством и монаштвом, и пред многобројним верујућим српским народом у Румунији, Ненад Грујичић је напамет говорио своју песму „Голуб и змија“, која је створила снажан доживљај и истинско одушевљење уз дуг аплауз – била је то права песма на правом месту и у правом тренутку.
