А за дугогодишњи узвишени облик сарадње са Бранковим колом, диригенту Јовану Травици, на челу хора и ансамбла Змај-Јовине гимназије из Новог Сада, уручена је „Велика повеља Бранковог кола“ за „надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“. Господин Травица је захвалио на високом признању истичући заводољство и стваралачку срећу које је осећао свих ових годинама наступајући на Бранковом колу. Хор и ансамбл Змај-Јовине гимназије са награђеним диригентом извели су чувено „Бранково коло“ из Радичевићевог „Ђачког растанка“ и богат сплет народних песама из наше баштине.
У лепом и надахнутом, за наше прилике ретком духовном програму, наступили су глумци Весна Чипчић, Радош Бајић и Даница Петровић, који су говорили Бранкову поезију, али се чула и Змајева „Бранкова жеља“. Било је задовољство слушати песнике разноврснних поетика и тема. Под свом Карловачке гимназије говорили су Анђелко Анушић, Драгица Стојановић, Љубомир Ћорилић, Данило Јокановић, Дамир Малешев, Јелена Алексић, Растко Лончар, Димитрије Николић (и као пијаниста) и Данијела Регојевић. Оперска посластица била је у изведба младе Ђурђице Бобић са Бранковом песмом „Укор“ у калвирској пратњи Маје Грујић.
Поздрављајући скуп, председник Бранковог кола Ненад Грујичић, поред осталог је рекао: „Догодине ћемо обележити 200. годишњицу рођења Алексија Бранка Радичевића. То је огромна годишњица у коју ево улазимо из 199. године од Бранковог рођења. Привилегија је задесити се као жив и духован човек, савремени песник и иинтелектуалац у једној таквој, много реткој годишњици која се појављује сваког столећа једном. Привилегија је то за целу нашу културу и државу. И та годишњица прави и направиће разлику у односу на збрзане и на прву лопту пласиране квазивредности у виду ватромета и галаме.
Ми тихо проговарамо из струке, али са снажним уверењима у времену, из чистих талената, из слободе да кажемо све што мислимо. Зато не можемо са кратковидим и сажваканим, пролазним и трагикомичним салијеријима којима је до поезије као до лањског снега. Зато је свежина Бранковог кола у томе што окупља највеће потенцијале младих и искусних талената који имају свест о себи, о свом таленту, и не падају на замке малограђанске стварности и лицемерја. Они поседује интуитивне одговоре и прекогнитивне замахе. Ми верујемо у будућност и снагу људског духа и талента. Дакле, ми смо данас у Сремским Карловцима, у најстаријој српској гимназиији, заиста то стваралачко поље разлике, живи духовни принцип који види крај материјалистичком принципу.“
М. Борић
https://www.dnevnik.rs/kultura/da-puno-stihova-jos-procitamo-i-otpevamo-u-sremskim-karlovcima-otvoreno-52-brankovo-kolo-08
