О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Будимир Дубак, српски књижевник из Црне Горе, рођен је 25. фебруара 1952. године у Андријевици. Студирао југословенску и општу књижевност у Београду. У Подгорици је био је уредник „Омладинског покрета“ и књижевне ревије „Овдје“. Објавио је двадесет три књиге разноврсних жанрова: поезија, приповетке, романи, драме, есеји и критике. То су наслови: „Посланица наговарачу“ (песме), „Оно чега нема“ (приповетке), „Забита места“ (песме), „Астраријум“ (роман), „Заобилазни пут“ (есеји), „Човјек без утјехе“ (фантастични роман у приповјеткама), „Лелеј“ (пјесме), „Парастос“ (драма), премијерно изведена на руском у Москви, „Хиландар“ (пјесме), „Пустиња Оптина“ (пјесме), „Максим Други“ (драма), „Два лица траже лица“ (песме), „Кинески ресторан“ (песме), „Откривења“, (песме), „Туга за седам свијетњака“ (песме), „Тако је говорио“ (жанр-колаж), „Скадарске елегије“ (песме), „Гиљотина за душу“ (политеји), „Огледање“ (драма), премијерно изведена на руском језику, „Зубља Његошева“ (бележница) и Христ у аду (песме). Избор из Дубакових дела, у издању подгоричког „Октоиха“, објављен је у седам томова. Преведен је на више светских језика. Добитник значајних награда и признања: „Марко Миљанов“, „Лаза Костић“, „Петар Кочић“, „Кондир Косовке девојке“, „Печат Херцега Шћепана“, „Универзитетска ријеч“, „Светосавско благодарје“, „Миодраг Чупић“ и „Видовданска повеља“.
Поезија Будимира Дубака је од оне стилско-језичке ковине и особености, које су засноване на филигранском свођењу слика у призоре снажне имагинације и богате лексике. Поред песама са претрагама интимног бића и васпостављања његове душевне позиције у свету, на тематском плану Дубакове поезије превладава духовна лепеза мотива и предложака из српске историје и косовског мита, хришћанског и православног миљеа: „У цик зоре/ монахиње се Богу моле// Пођох за појем/ забрађених славуја// Загазих у росу/ од њихових суза“ (Јутро у Пећкој патријаршији). Оно што Бранко Радичевић, као своју највећу жељу и амбицију, није стигао за краткога живота да испуни – да посети фатално Косово Поље и напише епос о легендарној бици – то је Будимир Дубак диљем својих књига успео.
И у прозном, драмском и есејистичком Дубаковом стваралаштву налази се боја песничког пелцера што се расцветава у суштаствена питања поводом земаљскога трајања и трагизма, добра и зла, ероса и танатоса. У свом вишедеценијском деловању као песник и писац култивисаног израза, интелектуалац са амалгамом духовног и лирског проседеа, Будимир Дубак припада уметницима који из тачака локалног супериорно развијају кругове универзалног. У контексту европских и светских песника и писаца овенчаних наградом „Бранко Радичевић“, међусобно поетички другачијих, из различитих култура, са оригиналним отиском талента у својим матерњим језицима (руски, грчки, немачки, енглески, француски, јерменски, румунски), Будимир Дубак доноси аутентичан цивилизацијски печат са Балкана, који вуче корен из јединствене српске историје и духовности, културе и језика, показујући тако непоновљиву осебујност, снагу и лепоту сопствене стваралачке ауре.
Међународна награда “Бранко Радичевић“ биће уручена Будимиру Дубаку 16. септембра на Свечаном затварању 48. Бранковог кола у Сремским Карловцима, у најстаријој српској гимназији у којој се Алексије (Бранко) Радичевић школовао од 1835. до 1841. године. Овогодишње, 48. Бранково коло трајаће од 6 – 16. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду, и протицати у знаку 195. годишњице рођења Бранка Радичевића.
ПРЕДСЕДНИК
Ненад Грујичић
