Уредник зборника Растко Лончар истакао је да му је задовољство и част што се нашао у прилици да учествује, почев од саме идеје па преко процеса израде, и у финалној фази рада као уредник корисне и важне, квалитетно опремљене и технички одлично урађене књиге од 368 страна, која садржи тридесет четири рада о широкој лепези богатог стваралаштва Ненада Грујичића. Зборник обухвата радове о Грујичићевој поезији, прози, драмама, полемикама, есејима, критикама, публицистици, антологичарском раду и културном прегалаштву.
Зборник радова „Стваралаштво Ненада Грујичића“ доноси следеће радове: Бошко Сувајџић: Сремскокарловачке терцине Ненада Грујичића; Александар Б. Лаковић: Посебност Грујичићеве дебитантске књиге („Матерњи језик“ након четрдесет пет година); Душан Захаријевић: Збивања око песме или словослагач изгубио памет ( Уз четврто издање „Матерњег језика“ Ненада Грујичића); Ранко Рисојевић: И отац и мајка, и свети језик матерњи; Марија Јефтимијевић Михајловић: Раз-говор о души (Аутореференцјални аспекти „Живе душе“ Ненада Грујичића); Маја Белегишанин Ивановић: Апсолут певања и света у књизи „Сремскокарловачке терцине“; Александра Мариловић: Поема „Покривање куће“ Ненада Грујичића: одбрана самосвијести крајишког човјека; Слађана Миленковић: Стих сонетних венаца Ненада Грујичића у књизи „Пуста срећа“ и у венцу „Цваст“; Милица Миленковић: Сремски Карловци у поезији Ненада Грујичића; Тодор Бјелкић: Поезија као свеопшти мелем (Осврт на Грујичићево стваралаштво за децу); Милутин Ђуричковић: Ненад Грујичић и његов допринос народној баштини: значај књиге „Ојкача“; Милош Кордић: Ојкача, љековито врело српске народне књижевности, Андреа Беата Бицок: Приповедачки дискурс Ненада Грујичића: индивидуални стил и поетичка решења у „Причама из потаје“, „Причама за романе“ и роману „Мужа душâ“, Драгана Лисић: Проза песника Ненада Грујичића (Симбиоза и одјеци других жанрова и тема у прози као кохезивном фактору укупног стваралаштва); Дамир Малешев: Непочин-постеља или запис о есејима и књижевним критикама Ненада Грујичића; Растко Лончар: Без компромиса и консензуса: полемички радови Ненада Грујичића; Јелена Алексић: Лирска епонимија Ненада Грујичића – хризограмом кодирани језик (О песнику и прегаоцу); Иван Деспотовић: Стварност уметника и уметност стварности у драмама Ненада Грујичића („Читај Тракла“ и „Од нечега се мора живети“); Александра Мариловић: Дезилузија у људској егзистенцији (Осврт на драмски комад „Од нечега се мора живјети“ Ненада Грујичића); Валентина Питулић: Традиционални симболи у стваралаштву Ненада Грујичића; Јован Попов: О неким формалним аспектима Грујичићеве поезије, Срђан Орсић: Лирски архитекта Ненад Грујичић (Над трима поемама у ккњизи „Вијадукт); Душан Захаријевић: О вечном животу у Богу (О духовној поезији Ненада Грујичића); Светлана Калезић Радоњић: Литерарне особености „Прича из потаје“ Ненада Грујичића; Светлана Калезић Радоњић: Земне опреке седмонебице (О роману „Мужа душа“ Ненада Грујичића); Мирко Вуковић: Camera обscura Ненада Грујичића (Појава парадокса и катарзе у роману „Мужа душа“); Валентина Милачић: Неутрнули принцип чојства и јунаштва (Са књигом „Руку на срце“ Ненада Грујичића); Андреа Беата Бицок: Искуство универзалне димензије песништва у матерњем језику (Поглед на „Антологију српске поезије“ Ненада Грујичића), Славица Гароња Радованац: Репрезентативно и незаобилазно дело (О „Антологији српске поезије“ Ненада Грујичића); Анђелко Анушић: Егзистенцијални кардиограм (Над антологијом српске избегличке поезије „Прогнани орфеји“ Ненада Грујичића); Александра Мариловић: Атлантида избјеглиштва (Антологија „Прогнани орфеји“ Ненада Грујичића); Милан Громовић: Портрет Бранка Радичевића у књижевноисторијским промишљањима Ненада Грујичића и Анђелко Анушић: Културни посленик Ненад Грујичић.
Рецензенти стручних радова у Зборнику су Љиљана Пешикан Љуштановић, Владан Бајчета, Мина Ђурић, Радоје Фемић, Наташа Дракулић Козић, Урош Ристановић и Тијана Копривица. На корицама портрет Ненада Грујичића (1997), рад Оље Ивањицки.
Ненад Грујичић је истакао да је све време своје досадашње каријере био привилегован и ношен стражиловским амблемом и симболом Сремских Карловаца, где своје посебно место заузимају Карловачка гимназија и Карловачка богословије „Свети Арсеније Сремац“. Објаснио је публици значај надахнућа и моћи препознавања стања lucida inttervala, које аутор не сме подразумевати, већ им се мора радосно дати у грађењу дела где постоји стална потрага за најбољим и најлепшим речима за целину песме или других текстова и жанрова. Такође је младима и публици објаснио да у раду на песми, у замени некорисне речи са златном, стваралац мора знати до које линије може да иде у занатској интервенцији, јер ако прекорачи црвену тад наступа деструкција и од коначног резултата нема ништа. Млади и старији су помно слушали и упијали сваку реч.
Растко Лончар је рекао да ће овај зборник бити још један вредан допринос иначе богатој библиографији о делу Ненада Грујичића, као и добра полазишна основа за свако даљње проучавање његовог делатништва из угла и најмлађих научника и критичара, есејиста и песника, којих је било и на пролећњем „Округлом столу“, то јест њихови радови нашли су се и у управо свеже штампаном зборнику „Стваралаштво Ненада Грујичића“ (Бранково коло, 2023).
При самом крају Грујичић је говорио и побрао дуготрајан аплауз за своју песму „Сремски Карловци“, написану и објављену пре тридесет година, а која и данас кроз актуелну призму показује уствари своју универзалност и бесмртност.
