Поводом зборника радова „Живот песничког дела Бранка Радичевића“, који су приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар, Милан Громовић је нагласио да је зборник успешно приређен и штампан шест месеци после одржаног Округлог стола о Бранковој поезији који је оджран 28. марта на „Пролећним Бранковим данима 2024“.
Растко Лончар је изнео своја искуства у приређивању зборника и нагласио разноврсност радова чији су аутори махом млађи ствараоци. Изнео је значај оваквог пројекта за време које долази и издваја вредности. Скренуо је пажњу на фотографију споменика Бранку на корицама зборника, која доноси изглед бисте након много деценија. Тај споменик (рад Ђорђа Јовановића) усташе су 1941. године уништиле на улазу у Карловачку гимназију.
У зборнику се налазе радови угледних књижевних научника, стваралаца и песника разних генерација Ненада Николића, Антонија З. Симића, Маје Белегишанин Ивановић, Ненада Кебаре, Уроша Ристановића, Ане М. Зечевић, Данице В. Столић, Милутина Б. Ђуричковић, Растка Лончара, Лазара Букве, Љиљане Павловић Ћирић, Будимира Дубака, Славомира Гвозденовића, Александре Мариловић, Дајане Петровић, Валентине Златановић Марковић, Слађане Миленковић, Марије Дубачкић, Милана Громовића, Бојане Кулиџан Громовић и Бошка Сувајџића.
Ненад Грујичић је поред осталог рекао: „Осећај што се јавља поводом таквог јубилеја као што су два века од Бранковог рођења чини нас кроткима и отрежњенима наспрам инерције свакодневнога живота, те указује на нашу пролазност и смртност, са којима се усрдно морамо поклонити и наново радовати неумрломе младићу српске поезије. Бранково коло је одувек стварало и емитовало културне вредности и садржаје, који су деценијама афирмисали Сремске Карловце, Стражилово, Нови Сад и наше поднебље као врхунске амблеме духа.“
Уз труд професорица српске књижевности Јеле Марјановић и Славице Шокица, посебан угођај чинио је наступ даровитих ђака Карловачке гимназије: Никола Стајић, Јаков Љубичић, Ања Цвијан, Теодора Силард, Антонина Граматчикова (на руском језику), Милица Гајић, Тамара Рехнер и Јована Анђелић. Они су говорили своју и Бранкову поезију, као и песме њему посвећене у дугој традицији песничког култа. Аплаузи нису мањкали, напротив, Карловачка гимназија је одјекивала младошћу дланова и симфонијом звона са густих црквених торњева у Бранковим Карловцима у славу великог јубилеја: два века од рођења великог песника српског романтизма.
М. Борић
