Заједно са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, чинио је духовни трио који је зрачио богонадахнутим беседама на Бранковом колу. С почетка, као игуман па епископ, наступао је сâм привлачећи велику пажњу публике и медија у Сремским Карловцима на Бранковом колу.
Говорио је о гордости, о среброљубљу, о милосрђу, о зависти, о туђиновању и о љубави. Затим, с Владетом Јеротићем – о гневу, о прељуби и о ћутању. Потом, у низу наступајућих година, све до одласка у Хрватску (2014) на место митрополита загребачког-љубљанског, на Бранковом колу усталио се са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем као предавач који духовно светли.
Тако се установила духовна светковина на чије беседе долазила је однегована публика Бранковога кола разних генерација, којој су се прикључили млади богослови што би нас са молитвеном песмом, стојећи, дочекивали у Карловачкој богословије „Свети Арсеније Сремац“. Била су то незаборавна предавања о кајању, о созерцању, о кротости и о злоћи, о савршеној љубави, о женском, о мушком, о исповести, о фарисејству, о молитви, о невиности, о лицемерју, о крштењу…
На Богословском факултету националног и каподистријског универзитета у Атини 2004. године, Патријарх Порфирије одбранио је тезу „Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златуостог“. Исте године постао је доцент на Катедри за катихетско и пастирско богословље Православног богословског факултета у Београду. На тој катедри наследио је академика Владету Јеротића с којим је годинама блиско сарађивао на многим пољима. Кад год би један од њих први стигао у Бранково коло, одмах би питао за овог другог – да ли долази?
Чувени програм „Хришћанске теме“ живи већ три деценије и представља један од најважнијих и најдуговечнијих у Бранковом колу. То је духовни садржај чији континуитет никад није прекидан на песничкој и културној манифестацији у славу Алексија-Бранка Радичевића, која траје од 1972. године настављајући традицију истоименог листа (1895-1914) у Сремским Карловцима.
У овом славном месту, иначе, хиротонисана су двадесет два српска патријарха и митрополита, па и Петар Први Петровић Његош, потоњи Свети Петар Цетињски. Хиротонија архимандрита Петра за новог владику обављена је у. Доњој цркви – Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима 13. октобра 1784. године. Био је српски православни црногорско-приморски митрополит и поглавар (Старе) Црне Горе од 1784. до 1830. године.
Важно је прецизно припоменути да је програм „Хришћанске теме“ на Бранковом колу кренуо 1991. године у Свечаној сали Карловачке гимназије. Дакле, пре тридесет година! На тему Покајање данас говорио је епископ сремски господин Василије. Већ наредне две године (1992,1993), о праштању и о греху, такође у Карловачкој гимназији, говорио је епископ бачки господин Иринеј.
Знајући колико Његова Светост, нови српски Патријарх господин Порфирије поштује и воли Сремске Карловце, а с обзиром да „Хришћанске теме“ и данас трају у живој програмској палети песничке манифестације у славу вечито младог и богољубивог Бранка Радичевића, неизмерно се радујемо сусрету на јубиларном 50. Бранковом колу, које је, дабоме, и његово, чиме се природно наставља братска сарадња у духовној лепоти и љубави Божјој. Добро дошао, Свјатејши владико!
Ненад Грујичић
На фотографији, из архива Бранковога кола, Патријарх Порфирије, тада игуман манастира Ковиљ и викарни епископ јегарски, на 35. Бранковом колу, 12. септембра, 2006. године, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“, у оквиру „Хришћанских тема“ ( О кротости и о злоћи).
















