У сусрет септембарском 52. Бранковом колу биће штампан Зборник радова „Стваралаштво Ненада Грујичића“, који ће донети радове Бошка Сувајџића: Сремскокарловачке терцине Ненада Грујичића; Ранка Рисојевића: И отац и мајка, и свети језик матерњи; Јелене Алексић: Лирска епонимија Ненада Грујичића – хризограмом кодирани језик; Јована Попова: Формални аспекти Грујичићеве поезије; Валентинe Питулић: Традиционални симболи у стваралаштву Ненада Грујичића; Предрага Јашовића: Ка поетици лирике Ненада Грујичића; Александра Б. Лаковића: Матерњи језик Ненада Грујичића након четрдесет пет година; Марије Јефтимијевић Михајловић: Раз-говор о души (Аутореференцијални аспекти Живе душе Ненада Грујичића); Слађане Миленковић: Стих сонетних венаца Ненада Грујичића у књизи Пуста срећа и у венцу Цваст; Александрe Мариловић: Поема Покривање куће Ненада Грујичића: одбрана самосвијести крајишког човјека; Мајe Белегишанин Ивановић: Апсолут певања и света; Јованa Пејчићa: „Анегдотска“ лирика Ненада Грујичића или: сушто поетско је изнад приче и мимо форме – Сремскокарловачке терцине; Милицe Миленковић: Сремски Карловци у поезији Ненада Грујичића; Миркa Вуковићa: Матерњи језик у свјетлу јубилеја; Андреe Беате Бицок: Приповедачки дискурс Ненада Грујичића: индивидуални стил и поетичка решења у Причама из потаје, Причама за романе и роману Мужа душâ; Драгане Лисић: Проза песника Ненада Грујичића (Симбиоза и одјеци других жанрова и тема у прози као кохезивном фактору укупног стваралаштва); Ивана Деспотовића: Стварност уметника и уметност стварности у драмама Ненада Грујичића (Читај Тракла и Од нечега се мора живети); Дамира Малешева: Непочин-постеља: есејистика и критика Ненада Грујичића; Растка Лончара: Без компромиса и консензуса: полемички радови Ненада Грујичића, Милутина Ђуричковића: Ненад Грујичић и његов допринос народној баштини: значај књиге Ојкача; Ђине Весић: Антологичар Ненад Грујичић (Значај културе сећања као конститутивног елемента националног идентитета у Антологији српске избегличке поезије Прогнани Орфеји Ненада Грујичића), Милана Громовића: Портрет Бранка Радичевића у књижевноисторијским промишљањима Ненада Грујичића,Тодора Бјелкића: Осврт на Грујичићево стваралаштво за децу: Маца на вратанца, Шајкашки сонети и Лија пандемија; Анђелка Анушића: Културни посленик Ненад Грујичић.
Мотивисани и надахнути годишњицама, делом и амбијентом у којем наступајуј, учесници Окрулог стола осећали су вековну лепоту и неупоредиви значај Спомен-библиотеке у Карловачкој гимназији која је тридесет пет година старија од Матице српске, четрдесет осам година од Прве српске читаонице и шездесет осам година од Српског народног позоришта. Спомен-библиотека Карловачке гимназије поседује 18.000 ретких књига, а међу њима и кућну библиотеку Бранка Радичевића. Ту су и изузетно вредне и ретке књиге из приватних библиотека Лукијана Мушицког, Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Тодора Радичевића, Павла Марковића Адамова и других, али и прва издања Гетеа, Шилера и других европских писаца.
О Карловачкој гимназији и спомен-библиотеци доносимо недавно објављен текст РТС-а:
–Карловачка гимназија основана је 1791. године на иницијативу митрополита Стефана Стратимировића и уз финансијску подршку становника, међу којима је најзначајни трговац, добротвор Димитрије Анастасијевић Сабов, који је за њену изградњу сам дао више од половине прикупљеног новца. Данас је то филолошка гимназија од посебног интереса за Републику Србију. У тој најстаријој гимназији код нас налази се библиотека с ретким и вредним књигама.
У Карловачкоји гимназији настава је у почетку била одржавана искључиво на немачком и латинском језику. Српски језик је, поред мађарског, као наставни уведен тек 1847. године. У част стогодишњице оснивања гимназије, тадашњи патријарх српски Герман Анђелић је са својим братом Стефаном подигао нову зграду школе која се од тада више није мењала. Данас Карловачка гимназија има 570 ђака.
„Уз класичне језике, у Филолошкој гимназији, уче се латински и грчки. Латински се учи све четири године, а имате и живе језике, руски, француски немачки, преко италијанског јапанског, шпанског, кинеског. Прва смо школа у Србији која је увела норвешки, такође имамо факултативне језике, то су корејски и турски. Од пре три године имамо нови смер, а то су ученици с посебним способностима за географију и историју, јер је било сасвим логично да тај смер буде овде у Краловачкој гимназији”, истакао је Бранко Стојков, директор Карловачке гимназије.
Спомен-библиотека Карловачке гимназије је најзначајнија просторија у целој школи. Она је једна врста ризнице, чувара традиције и историје. Библиотека има преко 18.000 књига, а у њен обилазак од 9.00 до 17.00 часова воде вас ђаци гимназије.
“Овде у овој витрини иза мене су истакнуте најзначајније књиге које имамо , међу њима су Четворојеванђеље из штампарије Мркшина црква, одштампано 1562. године. То је друга најстарија књига коју чувамо у гимназији а најстарија је Зборник Божидара Вуковића из 1539. године која је угледала свет у штампарији у Венецији. Такође много значајна књига је фототипско издање Мирослављевог Јеванђеља које је гимназија добила на поколон од краља Александра Обреновића приликом једне посете нашој гимназији”, истакла је ученица Марија Димитријевић.
Ретке и чувене књиге су поклон пријатеља гимназије, добротвора, бивших ђака, научних друштава и издавача. Тако је отац најпознатијег ђака карловачке гимназије Бранка Радичевића, Тодое, наконсиновљеве смрти (1853), Карловачкој гимназији даровао целу њихову кућну библиотеку. Идуће године Карловачка гимназија ће обележити и двестоту годишњицу рођења најчувенијег свог ђака – Бранка Радичевића.
М. Борић
На новој фотографији архива Бранковог кола: Слађана Миленковић, Ненад Грујичић и Растко Лончар у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, 21. марта 2023.
