Следе, књига-беседарник Свечане речи, са беседема на свечаним отварањима септембарског Бранковог кола (1972–2024), приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар, и Живот песничког дела Бранка Радичевића, зборник радова са Округлог стола одржаног на дан рођења Бранка Радичевића у Карловачкој гимназији, 28.марта 2024. године, приређивачи Ненад Грујичић и Растко Лончар.
Свака од ових књига заслужује посебне приказе, а сада пажњу посвећујемо на почетку поменутом цветнику Ао, данче ала си ми бео, због жанровског одређења, уметничке подлоге и засигурно будућег обогаћивања. Ова књига састоји се из Предговора арапским бројевима подељеног на 16 целина, издвојене песме Јована Јовановића Змаја Бранкова жеља (Причула се З. Ј. Ј.-у), потом главног дела названог Цветник са именима аутора и насловима њихових песама (о) Бранку, и Поговора са поднасловима Бранко Радичевић, време и дело; Бранко Радичевић и Сремски Карловци; О прослави у Сремским Карловцима стогодишњице рођења Бранка Радичевића; Бранко Радичевић и Славонски Брод.
У централном делу, Цветнику, песници су поређани хронолошким редом, дакле према њиховим годинама рођења, а оно што овој књизи даје и мемоарски призвук, или пак призвук писма, јесу библиографски подаци где и када је која песма објављена што, према речима Ненада Грујичића, чини пласирану мрежу библиографских података (а не на крају књиге) стварајући лакокрили динамизам у перцепцији прочитаног, а у медијуму који се зове књига (стр. 42). Ми ћемо рећи – једна хипертекстуалност која доживљај читања уздиже на библијско читање при ком сам читалац одређује редослед читања, хронолошким или ахронолошким следом, а све то са Предговором, пролегоменом, у нешто више чини један, сложићемо се са Грујичићем, озбиљан и драгоцени пројекат, нешто што остаје будућим цветницима (о) Бранку Радичевићу, нешто визионарско, нешто традиционално непорециво.
Идеја, настанак, навођење имена аутора, кратки осврти на заступљене песме, подсећање на претходне јубилеје, објашњења зашто су песме поређане тако како јесу, али и зашто су, у овој књизи чине Грујичићев Предговор својеврсним манифестом, као некадашњи Предговор Богдана Поповића у његовој Антологији новије српске лирике, тако дајући одговор свима на питање које и сам поставља: Каква је ово књига, шта је она? Најпре – цветник настао из велике љубави према песничкој светлости Бранка Радичевића. Цветник као врт, башта оних који су засадили свој цвет, биљку или ружу за Бранка Радичевића, посветили му своје стихове и песме, запевали о њему, каткад користећи неки од његових стихова као епифанијски блесак, а потом певали о нечем трећем, о свом, о оном за њих много важном нечем што се налази у природи поезије и њиховог бића (стр. 6).
Важно за разумевање настанка овакве књиге јесте још једно, рецимо реторичко, питање које Грујичић, а и ми с њим, постављамо: Каква је то поезија Бранка Радичевића? Она синтетише народне песме, естетику класицизма и манифестну снагу романтизма (стр. 368). Стога је неизоставна, јасна и кључна улога Поговора подељеног на четири дела која су ту као део приказа живота и стваралаштва Бранка Радичевића, свеобухватности ове књиге као пројекта и саме њене прегледности – први део нас директно уводи у време у ком је живео и изнедрио своја дела; други део, а који је у вези са четвртим, приказује нам нераскидиву везу са Сремским Карловцима; у трећем је подсећање на стогодишњицу његовог рођења; у четвртом подаци о месту рођења, Славонском Броду.
Којих све то аутора збраја стихове цветник песама (о) Бранку Радичевићу, зачетнику српске стражиловске линије певања, који је припремио једно безгранично књижевно поље свим потоњим песницима, подржаваоцима или не. Такав песник неумирући је својим стиховима, мелодијом, идејама и несумњиво привилегован, што ова књига управо и показује песмама датираним од 19. века до данас, а Ненада Грујичића сматраћемо градинаром баште сачињене од цвећа које жели да проникне у природу Бранка Радичевића који је и сам својевремено желео да проникне у творевину Божју.
Низ је песника који своју жељу остварују, делимично или потпуно, нека остане на читаоцима: Никола Боројевић, Петар Петровић Његош, Јован Илић, Петар Прерадовић, Јован Сундечић, Лаза Костић, Мита Живковић, Андра Гавриловић, Васа Крстић, Алекса Шантић, Љубомир Ненадовић, Филип Радичевић, Марко Цар, Стојан Новаковић, Илија Огњановић, Јован Грчић Миленко, Ђорђе Ђ. Стратимировић, Аугуст Харамбашић, Авдо Карабеговић, Јосип Берса, Ћазим Ћатић, Светозар Ћоровић, Рикардо Каталинић Јеретов, Осман Ђикић, Стеван Путник, Стеван П. Бешевић, Влада Марковић, Филип Ј. Ковачевић, Милутин Бојић, Милош Црњански, Растко Петровић, Милан Ћурчин, Урош Тројановић, Станислав Винавер, Десанка Максимовић, Скендер Куленовић, Бранко Ћопић, Драгутин Тадијановић, Матија Бећковић, Мирослав Антић, Павле Поповић, Милан Ненадић, Андреј Јелић Мариоков, Раша Перић, Србољуб Митић, Момир Војводић, Љубиша Ђидић, Милосав Тешић, Ранко Рисојевић, Бошко Ивков, Крстивоје Илић, Перо Зубац, Енес Кишевић, Недељко Бабић, Хусеин Дервишевић, Слободан Ристовић, Ђорђо Сладоје, Манојле Гавриловић, Милан Живановић, Будимир Дубак, Данило Јокановић, Анђелко Анушић, Иван Негришорац, Живко Николић, Бабкен Симоњан, Славомир Гвозденовић, Верољуб Вукашиновић, Дамир Малешев, Игор Мировић, Драгица Стојановић, Радоман Кањевац, Јелена Алексић, Маја Белегишанин, Јасна Миленовић, Валентина Милачић, Љиљана Павловић Ћирић, Милан Ракуљ, Растко Лончар и други.
Грујичић представља песме које су вансеријски осећај и одговорности и повластице, које су нам дате да уобличимо и изградимо свој однос према 200. годишњици рођења Бранка Радичевића (стр. 5) Ево само неких од наслова песама: Бранку Радичевићу, Играјмо коло – Бранково коло, На гробу Бранка Радичевића, Пренели смо Бранка, Под Бранковом пирамидиом, Да сам!, Извор, Бранковој сјени, На Стражилово идем, Крај Карловачке чесме, Стражилово, У вечни завичај, Тужна јесен, Бранко сине, Разговор с Бранком, Вито ребро смо, Стражилову, Стражиловска стаза, Бранкова партија шаха, Бела зора, Некада ђак карловачки, Епитаф за Бранка, Младост по јулијанском и друге. Бранко, Алексије, Стражилово, природа, коло, гроб, песма, завичај и остали појмови делови су наслова заступљених песама, тематска одредница песама али и својеврсни химнични цвет са неопадајућим латицама, стога и предлог „о“ у загради – то су песме о Бранку али и Бранку посвећене, цветник песама (о) Бранку.
Песници романтизма, модернизма и савремене књижевности певају (о) Бранку Радичевићу и оно што је посебно занимљиво јесте да је сваки аутор своје песме или песму написао личном поетиком а опет уз поетику Бранка Радичевића, што је доказ утицаја који је имао на савременике и будуће песнике. Фолклорни оквир цветника обухвата низ мотива: српство, вила, зора, коло, срце, брат, звезда, камен, дан(ак), сан(ак), река, Стражилово, Карловци, али и смрт, пролазност, јесен, гроб, растанак. Наслови песама са својим химничним тоном сведочанство су бесмртности Алексија Радичевића и његове поезије која није прикована (заробљена) уз тренутак у коме пева, већ досеже универзално и надвремено, (стр. 9) али и песнички штит осликан разноврсним темама и мотивима, који бране цивилизацију стражиловског пева и српског корена. (стр. 11)
Реч цветник Грујичић преузима из вуковскога, чистог зденца српског народног језика; назива књигу и хербаријумом, бедекером неких трагова и успомена, а песме су песме-документи, песме-сведоци, важне песме, док ми бирамо (полу)сложенице цветник-књига и цветник-песме. Између зборника, алманаха, панораме и хрестоматије, приређивач ове драгоцене цветник-књиге, која ће бити доживотни сведок култа Бранка Радичевића, у жанровском одређењу најприближнији је антологији која и значи сакупљање цвећа, уједно се и ограђујући од тог одређења тезом да је она мапа сађења различитог цвећа кроз време. (стр. 7) Сакупити све цветник-песме заиста је посао који је уродио плодом и у духу је стваралаштва карловачког песника чију личност Ненад Грујичић верно чува детаљно поткрепивши своје одређење издвајањем програмске песме, као решењем задатка који је пред нама, песму Андре Гавриловића (1847–1897), а ми ћемо се у потпуности сложити да она то заиста и јесте:
Оживи ли опет земља,
Листају ли зелен-лузи,
Запева л’ се опет песма,
Састану л’ се стари друзи –
То ј’ Бог цвеће посл’о натраг,
Да се њиме земља кити,
А малени цветак српски
Он у српске краје хити,
Те да цвеће замирише
Српском дому, пољу, гори,
– А од оног лиска једног
Да се опет Бранко створи! (стр. 8)
У 200 година садржани су бројеви – 29 и 149; 29 година је живео млађани песник, 149 заступљених песника са 200 песама у овој књизи певало је о песнику (и песнику) цветник-песме у цветник-књизи која са собом доноси и симболику броја девет – представља завршетак једног циклуса који (не)заокружен као да позива на даље (не)заокруживање; пишимо и даље (о) Бранку Радичевићу, наставимо да пркосимо пролазности, наставимо да славимо живот, наставимо цветно коло.
На странама свога Предговора цветник-књизи, Грујичић наводи поводе настанака песама – Бранков живот; Бранкова младост; Бранков гроб; пренос костију; годишњице обележавања рођења, смрти, Ђачког растанка, Бранковог кола и посебно Кола као споне пределских и племенских подела српског народа. Тако позивајући се на беседу Рајка Петрова Нога са свечаног отварања 19. Бранковог кола 1990. потврђује поруку Бранка Радичевића: Бранко у коло позива све витезове, змајеве и соколове из свих српских крајева… (стр. 17) Занимљиво је да Грујичић из самог Цветника издваја као уводну песму Јована Јовановића Змаја, Бранкова жеља, са поднасловом (Причула се З. Ј. Ј.-у), тиме указујући на онај фолклорни оквир у који се постављају цветник-песме и издваја је као пролегомену и као егземпларан пример онога што нас очекује у књизи, то је песма-извидница (стр. 12).
Како би боље приказао, а ми боље поимали једну овакву књигу, Грујичић нас као биограф, позитивиста, филолог, историчар и – песник најпре, те као вишедеценијски челник Бранковог кола, позива на читање. А како и не бисмо једну овакву творевину читали када и сâм Цветник ликовно-технички то чини у свом тврдом повезу – белином предње корице са портретом (рад из 1847. године првог српског фотографа Анастаса Јовановића, у дигиталној обради) култног песника позивајући на вечиту, бранковску младост, а на задњој корици са фотографијом стражиловског споменика (подигнут на Стражилову 1974. године поводом прославе једног и пô века од песниковог рођења, рад вајара Јоваана Солдатовића, 1974) са ликом Бранка Радичевића, окренутог ка нама у изразу захвалности.
