ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Познати песник Ненад Грујичић показао је истанчан смисао и стваралачку храброст за састављање важних антологија. Оригиналан одабир песама и песника направио је и у својој “Антологији српске поезије (1847-2000)“, која је за кратко време доживела поновљено издање.
Сада су пред нама две нове антологије Ненада Грујичића, које се баве, пре свега, поезијом и културом Срба Крајишника. Обе ове антологије нашле су се у судбинском кругу мотива везаних за вековну Војну крајину, али и за ново време избеглиштва и прогона на Балкану. У антологији “Прогнани Орфеји“, са компетентним Грујичићевим предговором, доминирају савремени аутори, српски песници, укупно 116. То су песници који су на својој кожи осетили жиг избеглиштва и прогона. Они су изгнани из својих домова у Хрватској, Босни и Херцеговини и са Косова и Метохије. Песнички свет у антологији “Прогнани Орфеји“ кореспондира са животом, поезијом и страдањем Саве Мркаља (1783-1833), свестраним српским интелектуалцем пореклом са Кордуна, који је је био претеча Вука Караџића.
У другој књизи, “Пјевај, ори, прозоре отвори“, представљено је српско културно наслеђе, певано народно благо динарског човека – крајишка ојкача. То су минијатуре у десетерачком римованом двостиху, у 2000 примера, са најбољим литерарним карактеристикама. Осим богатог Грујичићевог поговора, по многим оригиналним потезима, радикалног по дубини засецања ове проблематике, те неколико битних напомена и записа, ова антологија по први пут у нашој култури доноси ризницу имена певача ојкаче, близу 1500 анонимних даровитих људи од средине 19. века наовамо, са географских простора Баније, Кордуна, Лике, Далматинске Загоре и Босанске Крајине.
У првој антологији, “Прогнани Орфеји“, превладавају туга и бол, а у другој, “Пјевај, ори, прозоре отвори“, радост и оптимизам, духовитост и бараблук, са израженом вољом да живот у новим околностима буде обновљен и настављен. Ненад Грујичић је успео пре пет година да упише ојкачу у први Регистар нематријалног културног наслеђа Србије, где данас огроман број избеглих и прогнаних Срба, најпре у Војводини, Београду и другим деловима Србије, чува и негује своју крајишку традицију као доказ идентитета и животног континуитета.
Међу досадашњим добитницима награде “Сава Мркаљ“ налазе се Матија Бећковић, Радомир Смиљанић, Душан Иванић, Славица Гароња-Радованац и други.
Књижевна заједница Крајине – Београд
Никола Корица, секретар
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=369886
https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/nagrada-sava-mrkal-nenadu-grujicicu-22-11-2017
http://banija.rs/obicaji/17398-nagrada-sava-mrkalj-nenadu-grujicicu.html
http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/sava-mrkalj-nenadu-grujicicu-za-antologije_872567.html
http://srpcasopis.org/2017/11/22/sava-mrkalj-nenadu-grujicicu/
