Радмила Гикић, Раде Томић, Владо Мићуновић, Химзо Скорупан, Милан Живановић, Мирјана Божин, М. Диздар, Весна Рандељ, Сич Имре, Рале Нишавић, Љиљана Лабовић, Катарина Хриц, Илија Туцић, Ранко Прерадовић, Ђорђе Писарев, Јово Париповић, Душан Батинић, Јовица Јанковић, Ирена Ковачић, Јелена Косановић, Магдалена Јовићевић, Петар Самарџија, Драгица Павлов Крстић, Милкица Милојевић, Рајко Росић, Јадранка Бељин Балабан, Леа Зубић, Владимир Д. Јанковић, Петар Николић, Мухарем Дурић, Неда Симић, Зоран Радисављевић, Д. Станковић, Владан Ракић, Зорана Стакић, В. Керкез, Пеђа Радосављевић, Борка Мишевић, Радомир Речевић, Марина Вулићевић, Божана Трнинић, Саша Гојшина, Даница Радовић, Ново Томић, Срђан Миљковић, Санда Десница, Љиљана Петровић, Нађа Андрејевић, Горан Дакић, Борис Кнежевић, Александар Остојић, Бојан Речевић, Славица Ђукић, Мирослав Стајић, Александра Рајковић, Дејан Перишић, Милан Ракуљ, См. Станић, Драган Пејић, Ранко Пивљанин, Илијана Божић, Александра Мариловић, Гордана Поповић, Зденка Валент Белић, Валентина Новковић, Мирослав Кос, Тања Мандић, Николина Кнежевић, Слађана Миленковић и Бранко Алексић.

Интервјуи са Ненадом Грујичићем штампани су у четрдесет пет листова и часописа: Политика, Блиц, Ослобођење, Вечерње новости, Борба, Дневник, Magyar szó, Наша Борба, Политика Експрес, Јединство, Блиц – РС, Viva, Глас српски, Европски национал, Правда, Победа, Погледи, Печат, Свет, Младост, Глас Српске, Индекс, Глас омладине, Vzlet, Комуна, Тв ревија – Политика, Знак, Нова стварност, Nový život, Козарски вјесник, Карловачке новине, Портал, Стање ствари, Вести, Press, Екстра, Политикин свет, Нови печат, Новине новосадске, Независне, Сутра, Алфа инфо, РТ Никшић, Конкретно и Војвођански новинар.

Поводом објављивања књиге интервјуа, „Године и разговори“, Ненад Грујичић каже: „Бранко Радичевић је испевао двостих: Што би песма да од срца није,/ што би срце да младости није. То је формула и ове књиге интервјуа, која је својеврсна поема мога досадашњег живота пуног стваралачке радости и младоликог срца. А да би то срце било  свевидеће и универзално, боголико и јуначко, оно код сваког уметника целог стваралачког века заиста мора бити младолико и храбро, надахнуто и своје.

За више од пола века свога постојања, Бранково коло је објавило око две стотине књига младих песника, писаца и студената књижевности, омогућило им небројено много наступа, као и студентима уметности (глума, музика и сликарство) афирмишући њихове таленте и имена, овенчало их престижним наградама са именима Стражилова и Сремских Карловаца. Случај је хтео да ова књига буде штампана у данима досад највећих студентских протеста на којима млади вапе за правдом и истином. Припрема ове књиге за штампу и протести студената почели су се уствари догађати  у години несвакидашњег јубилеја: два века од рођења вечно младог Бранка Радичевића. То није и не може бити случајност, већ својеврсна порука звездане светлости свима нама, порука коју песници доносе и проносе у свим временима.  Тако у песми „Бранкова жеља“ Јована Јовановића Змаја, испеваној 1877. године, читамо: „Ил’ се руши, ил’ се нешто зида,/ Ил’ баш раја окове раскида!… Полетеће велико и мало,/ Да одбрани што се српско звало;/ Кад се сунце на школе осме’не,/ Ај, на школе и дарове њене,/ Мудре књиге кад полете летом,/ Да Србина изједначе с’ светом. / Кад запева Равијојла вила: Сад је јава што сам негда снила!

У младим интервјуима, па све до данашњих дана, исказивао сам свест о књижевности, о песничком чину и стваралачкој слободи, о духовном и уметничком аспекту креације, о таленту и његовом непрекидном подмлађивању и енергији perpetuum mobile , о њиховој моћи и смислу у свету одувек, а што сам изразио и  у књизи „Бранко – песник младости“ (Нови Сад, 1984). Та врста дара за дар кроз интервјуе расцветавала се и у полемички плам којим сам демистификовао разне деформације у нашем књижевном, културном и друштвеном животу.

Радујем се промоцији књиге „Године и разговори“ на „Пролећним Бранковим данима 2025“ у чувеној Карловачкој гимназији у којој се Бранко, под именом Алексије Радичевић, школовао од 1835. до 1841. године. Он би запевао: Е па дотле, а докле ћеш више, а ја ево још једном понављам и у сусрету са новом књигом интервјуа, као и толико пута раније, поготово поводом великог јубилеја који је крунисао нашу генерацију и дао нам несвакидашњу привилегију да часно и узвишено обележимо и прославимо 200. годишњицу рођења Бранка Радичевића.“

Доносимо део из поговора Растка Лончара: „Кроз интервјуе се, од најмлађих дана до данас, види да Грујичић поседује препознатљиво стваралачко упориште, да има погледе и увиде поводом тренутака у којима се одвија разговор (као да прича данас), а потом и да се све то развија у духовну константу која га не напушта у свим временима. Говорећи о младим ствараоцима, на пример, и њиховој позицији у друштву и свету, препознаје се њихова деликатна ситуација – осамдесетих година као и данас. Када Грујичић слика књижевне, културне (културолошке), друштвене и политичке прилике у разним временима, и ту постоји онтолошка константа проблема и облика, девијација и деструкције, ограничености и неправде као данас. То се односи и на циклусе наше уметности, књижевности, историје, али и цивилизацијских токова. И, у свему томе – као човек, стваралац одвајкада.“

Књига „Године и разговори“ има 470 страна. Уз сваки интервју иде нов Грујичићев фото-портрет од најмлађих песничких дана до данас. Доносимо, ево, и један давнашњи интервју са Ненадом Грујичићем (разговарала Радмила Гикић), објављен у београдској „Младости“ (1978).

Примерак књиге можете наручити јављањем на наш мејл: kolobrankovo@gmail.com или путем телефона 021 6613160, то јест 063 8272588.

М. Борић