Пред однегованом публиком Бранковога кола разних генерација, и уз присуство ђака Карловачке гимназије, чија Панорама поезије (приредила др Маја Стокин, професорка српског језика и књижевности из наше најстарије гимназије)  ове године има важну улогу у именовању младоликости манифестације, Милан Громовић је водио лакокрили разговор са младим песницима о начину како су објавили свој првенац у Бранковом колу, о схватању поезије и самога чина стварања, о плановима за нове песме и рукописе.

Потпуно различитих поетика, млада песникиња и још млађи песник, освојили су публику својим начином казивања песама, вером у поезију и живот. Надахнути Сремским Карловцима, и Стражиловом дан раније, лепотом Баште Бранковога кола, изузетно ведрим и пријатним даном који је један у низу божанских септембарских дарова, исијавали су потребом да се друже са читаоцима, људима који желе духовни контакт у времену медијски разуларених прича о пандемији. Тумачили су и друштвене мреже као, ипак, инфериорне (сведена на тзв. лајковање) у односу на сам чин штампања књиге и њеног додира са рукама из којих аутор, наспрам живе публике, чита или напамет говори своје песме.