О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Јелена Ленголд рођена 1959. године у Крушевцу, као професионални писац живи у Београду. Објавила збирке поезије: Распад ботанике (1982), Вретено (1984), Поднебље мака (1986), Пролазак анђела (1989), Сличице из живота капелмајстора (1991), Бунар тешких речи (2021), Изабери једно место (2016) и Мутни наговештај кише (2020), затим књиге прозе: Покисли лавови (1994), Лифт (1999), Балтимор (2003, 2011), Вашарски мађионичар (2008, 2009, 20012), Претестериши ме (2009), У три код Кандинског (2013), Рашчарани свет (2016) и Одустајање (2018).
Поезија Јелене Ленголд узима детињство и свакодневицу као темпорални и просторни мизансцен где се указују стварносни ликови и судбине, догађаји и доживљаји обичних људи. Пролазно и земаљско, збиљско и конкретно, представљају основу за поетски маштаријум матерњегa језика у књигама Јелене Ленголд. Све су то својеврсне поетске каже што би се могле развити у веће целине, са непрестаним откривањем обиља чуда из ризнице стварности и живота породице, процеса индивидуације и формирања погледа на свет. Ту се јављају и готово истинити стихови о односу мушког и женског принципа, усхита и падова, љубави и разлаза, са финим валерима хумора и ироније као облика релативизације озбиљности проблема и искушења. Изражавајући свест о поезији и писању, Јелена Ленголд демистификује песнике, њихове животе и визије, она пева „о звездама које их претећи боду у рамена“ док љубе „непознате усне“.
Све то што се у калеидоскиопу песничких слика п(р)ојављује као говор бића које чита стварни свет, у прози добија организованије моделе, готово класичне, са контролисаним вођењем фабуле. Јелена Ленголд слика свет којем недостају радост и срећа, а страх се умножава до претећих размера. Она се литерарно не интересује за такозване крупне друштвене или историјске теме, везује се за обичног појединца, за мали људски живот пун неочекиваних питања и обрта, и ту проналази своје разлоге за поетско и списатељско деловање. Сусрећемо (анти)јунаке разочаране животом и светом, са великим волуменом самоће и празнине, али и ликове катарзичних изненађења и промена. И у поезији и у прози, мање или више експлицитно, Јелена Ленголд изражава ултрасвест о немогућности стваралачке симбиозе уметности и политике. Она се ослања на прекогнитивна својства талента који јој отвара најшира поља стваралачке слободе.
Јелена Ленголд добитница је значајних награда и признања: „Ђура Јакшић“ (1992), „Женско перо“ (2008), „Биљана Јовановић“ (2018), „Златни Хит либер“ (2008), „Награда Европске уније за књижевност“ (2011), „Јефимијин вез“ (2012), „Андрићева награда“ (2016) и „Мирослав Антић“( 2021) – од стране стручног жирија Јелена Ленголд одабрана, али јој ова награда досад није уручена. Поезија и проза Јелене Ленголд преведене су на енглески, италијански, пољски, дански, чешки, бугарски, словеначки, мађарски, македонски и албански језик.
Међународна награда „Бранко Радичевић“ биће уручена Јелени Ленголд на свечаном затварању 52. Бранковог кола 18. септембра у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији у којој се Алексије Радичевић школовао од 1835. до 1841. године.
ПРЕДСЕДНИК
Ненад Грујичић
