У оквиру програма прочитана је Бранкова духовна песма „Молитва“, којој је Јеротић придавао велики значај, песму која завршава стиховима: „Фала Боже на дар ови/ о помози, благослови,/ да ми какао с права пута/ душа млада не залута.“

Јеромонах Клеопа Стефановић указао је да на почетку Библије стоји да је Господ Бог створио човека од праха земаљског  и дао му дух животни, „и  поста човек душа жива“. Све што је створио, и небо и земљу, и воду и ваздух, и рибе, и птице и земаљско благо, све Бог даде човеку на дар. Велики си дарови Божји у свему што називамо земаљским вртом и животом. Владета Јеротић је био верујући човек, истакао је јеромонах Клеопа, мали растом, али велики духом и резултатима, све што је створио остаће за сва времена.  Јеротић је био човек пуног земаљског смисла, поптуно остварен у мисији коју је као духовник обављао. И кад су пред његовом ординацијом чекали бројни пацијенти,  истакао је јеромонах Клеопа, он је за сваког имао времена и у сваком људском бићу видео братску сродност у Богу.

Јеромонах Клеопа се обратио и младима из свих наших крајева, тек пристиглим ђацима првог разреда богословије, који су такође били у публици,  упућујући их на Христов позив: „Пођите за мном!“  А затим додао: „Многе мајке рађају синове, неке рађају будуће  аутомеханичаре или лекаре, столаре или професоре, трговце или земљораднике, али неке мајке рађају и будуће свештенике.  У богословију долазе мaдићи које је Бог позвао, а они су то, иако сасвим млади,  чули, препознали и –  заволели тај призив.“ Тиме је испуњен смисао земаљскога живота за свакога онога  кога мајка роди по своме послању и његовом задатку на Земљи.