ДУХОВНА ЛЕПОТА НА ЈУБИЛАРНОМ 50. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 16. септембар 2021.

О МИРУ БЕСЕДИО ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ПОРФИРИЈЕ

На јубиларном 50. Бранковом колу Његова светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије одржао је данас парастос Алексију Бранку Радичевићу, заједно са епископом сремским господином Василијем, карловачким свештенством и богословима у Саборној цркви цркви Св. оца Николаја у Сремским Карловцима. То је први пут уопште да један патријарх српски држи парастос Алескију Бранку Радичевићу, догађај који је по себи дивно чудо.

Потом је на јубиларном 50. Бранковом коло, Патријарх српски господин Порфирије говoрио на тему: О миру. Представљајући Патријарха, Ненад Грујичић је нагласио вишедеценијску братску сарадњу у славу Божју у оквиру „Хришћанских тема“ на Бранковом колу. Овај програм кренуо је на 20. Бранковом колу, 1991. године у Карловачкој гимназији на тему „О покајању данас“ о којој је говорио епископ сремски господин Василије, а две године потом – на теме „О праштању“ и „О греху“, заредом, епископ бачки господин Иринеј.

Потом се на Бранковом колу појавио млади игуман манастира Ковиљ, Порфирије, касније – викарни епископ јегарски доносећи светлосну ауру разлике у односу на многе. Напросто, зрачио је Божјим миром и снагом духа који одушевљава и оплемењује. С почетка сâм, а потом с Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, епископ Порфирије говорио је на теме о молитви, созерцању, зависти, гордости, среброљубљу, невиности, о мушком, о женском, о апсолутној љубави, о фарисејству, о прељуби, о тиховању, о туђиновању…

Говорећи о миру, Патријарх српски господин Порфирије подсетио је на личност и дело Владете Јеротића, њихову духовну и животну везаност, и, коначно – доласке и предавања на Бранковом колу током протеклих деценија. Изузетно предавање о миру финиширало је поруком да свако од нас требало би да пронађе хармонију и мир у себи, најпре. Патријарх је истакао значај јеванђеоских порука и таквога начина живота као својеврсни рецепт за постизање мира у себи, са другима, али и – у хармонизацији Неба и Земље кроз аспект постигнутог мира у људима .

Препуна свечана сала Карловачке богословије била је испуњена људима разних генерација који су са великом пажњом слушали Патријархову беседу о миру. Био је то догађај који се памти, редак и несвакидашњи, какав се само пожелети може на духовном и културном пољу. Патријарх српски господин Порфирије нагласио је радосно да је у Сремске Карловце данас дошао због Бранковог кола и његовог домаћина, због великог јубилеја и његовог значаја, и дабоме и због Бранка Радичевића. Ненад Грујичић је на почетку и на крају програма прочитао по део из Бранкове песме „Молитва“ којом иначе започиње Антологија српске позије (1847-2000) у издању Бранковога кола (2011, 2012).

Патријарх Порфирије отворио је и занимљиво питање на тему Бранка Радичевића као песника романтизма наглашавајући да он јесте то, али не само то, већ и песник-хришћанин који осећа и слави Творевину Божју као дело Песника-Створитеља. Ненад Грујичић је подржао ово Патријархово запажање наводећи управо строфе из поменуте Бранкове песме „Молитва“ у којима се песник на очигледан начин созерцава у Богу славећи његово дело као највећу и најзначајнију Творевину-Песму.

Бранко Радичевић

МОЛИТВА

Месец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори вељи Боже,
Ко овако јоште може!

Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Ти’у реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори Боже силни.

Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Ду’ом својим ти подуну,
У менека душу суну;

Па ми Боже јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова
И њу мени ти дарова.

Фала Боже на дар ови,
О помози благослови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!

(На Васкрс, Беч,1844)