БРАНКО – ВЛАСНИК СВЕТЛОСТИ И ЧУЛНЕ РАДОСТИ

Сремски Карловци – Нови Сад, 11. април 2023.

БЛЕСАК СУНЦА ИЗ БЕСЕДЕ СВЕТЛАНЕ ВЕЛМАР ЈАНКОВИЋ НА 32. БРАНКОВОМ КОЛУ

Пре двадесет година, на свечаном отварању 32. Бранковог кола у Карловачкој гимназији, Светлана Велмар Јанковић имала је главну, највећу улогу коју наша институција може да подари песнику или писцу – да својом беседом отвори чувену манифестацију у част романтичара Бранка Радичевића. Том приликом припала јој је и награда „Статуета Бранка Радичевића“ (рад Јована Солдатовића), високо признање Бранковог кола за укупно дело, а поводом свеже беседе о Бранку и његовој неумрлој поезији: „Окупили смо се да у светлост овог дана, 5. септембра 2003. године, обележимо три догађаја. Два из прошлог времена, један из садашњег часа: сто педесет година од смрти Бранка Радичевића, сто и двадесет од преношења његових посмртних остатака из Беча на Стражилово и отварање књижевне свечаности успостављене у славу Бранкову – „Бранковог кола“. Чиме нас то призива после века и по, песник који је изашао из живота са двадесет девет година, а своје песме оставио, како је сам рекао, у траљама?“

А онда је надахнуто наставила: „Бранко Радичевић је био, дозволите да употребим једну старинску реч – видилац. Као песник он се, заокретима свога времена, нашао на размеђу двају доба: разиграни и светлуцави барок већ је измакао а примакао се осенчени романтизам са својим трагичним доживљајем света. Бранко је ишао самом ивицом тог размеђа и као да је, истовремено, гледао и у једно и у друго књижевно доба а још их више осећао и проосећао. Како су већ одавно утврдили они најпроницљивији тумачи његовог дела, можда је био највише свој кад је као власник светлости и чулне радости, славио освит дана, блесак сунца, говор птица, зов на игру тела. И, свакако, лепоту девојке, то јест моме – како је у својој, понекад намерној, смераној језичкој безазлености, звао младу жену, младост у жени.“

На свечаном отварању 32. Бранковог кола, уз Хор Карловачке гимназије са диригентом Радетом Зејаком, наступили су песници: Стеван Тонтић, Милан Ненадић, Илеана Урсу, Раша Попов, Слободан Костић, Владимир Копицл, Миро Вуксановић, Никола Вујчић и Гојко Божовић; глумци: Весна Чипчић, Горан Султановић, Гордана Ђурђевић, Миодраг Петровић, Тијана Максимовић, Александар Алач и Југослав Крајнов; оперски певачи: Вера Ковач Виткаи, Александар Саша Петровић, Сенка Солдатовић, Весна Поповић, Жељка Здјелар и Агота Виткаи Кучера.

На фотографији из архива Бранковога кола: Раша Попов, Ненад Грујичић, Светлана Велмар Јанковић и Жарко Рошуљ, у позадини Гојко Божовић, немачки песник Рихард Питрас и сарадница Бранковог кола, на парастосу Алексију Радичевићу, у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, 5. септембра 2003.