Са само педесет и четири објављене лирске иседам епских песама, Бранко се лепотом и оригиналношћу својих стихова уписао не само у споменар Мине Караџић, већ и у споменар вечности српскога језика, из кога су се генерације и генерације љубитеља поезије училе љубави и родољубљу, лепоти матерњег језика и живота, безброј пута изговарајући стихове о ђачким враголијама и заносима првих дрхтаја срца, али и строфе о пролазности људској и смрти као усуду земаљског човека.
Скоро два века Бранкове непролазне песме и даље плене пажњу младих нараштаја својим оригиналним римама, врцавим обртима, опчињеношћу светом, Фрушком гором и Сремским Карловцима, призорима из природе и живота као Божје творевине. У Карловачкој гимназији, нашој најстаријој, Аца (тако су га тада звали – од имена Алексије, уписаног у школске књиге), остао је најчувенији ђак подједнако чувене Карловачке гимназије. Дане ђачких несташлука и младалачких игара на чувеним стражиловско-карловачким бербама грожђа описао је у својим стиховима (тек по одласку из Карловаца у Темишвар, где је испевао антологијску „Девојку на студенцу“, прву своју песму на српском језику), од којих је свакако најпознатија поема “Ђачки растанак“, где помиње и јунаке из Првог српског устанка, из историјске борбе за слободу, коначно збацивање отоманског јарма с врата и уједињење нашег народа у свесрпско коло именујући његове представнике кроз географске области и покрајине у којима на Балкану живи, призивајући дакако и друге („и ви други дуж Дунава,/ и ви где је Драва“) да с нама Србима у слози и љубави егзистирају на овим просторима.
Желим да вас подсетим да, осим што је био изузетан ђак, Бранко Радичевић је био и полиглота. Поред, наравно, српског, знао је одлично немачки, чешки, словачки, те латински и грчки језик, који су темељно изучавани у Карловачкој гимназији. Имао је калиграфски рукопис, правио најбољи хербаријум од биљака и цвећа са Стражилова, и – никад није батинан у школи, што беше педагошка мера у то време. Своју прву песму у гимназији написао је на немачком језику који је био школски у том времену. По његовој жељи, тридесет година после смрти, посмртни остаци су му пренети из Беча и сахрањени на Стражилову, које је силно волео и опевао, а о преносу чувену песму „Бранкова жеља“ написао Јован Јовановић Змај. Данас је Стражиловпо место песничког ходочашћа, на коме се окупљају песници, писци, уметници и љубитељи лепе речи да се поклоне сенима вечно младог Бранка.
Бранков стих је прекорачио скоро два столећа присним односом са бројним генерацијама , јер интересовање за његове песме не јењава (многе су и певане) упркос протоку времена. Распевана мелодичност његових песама проистекла је из песникове дионизијске и учене младости, из емоција, симпатија и љубави, колико дабоме и из његовог изузетног „божанског талента“ („хвала Боже на дар ови/ о помози, благослови,/ да ми како справа пута/ душа млада не залута“). И, из разноврсних тема које су везане за младолико, раздрагано доба, због чега је доживљај читања његове поезије и после толико времена универзалан, близак и препознатљив.
“Један од живих споменика Бранку Радичевићу јесте и културна институција Бранково коло, својеврсна његова задужбина коју красе мартовска и септембарска манифестација у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Бранково коло сваке године додељује три угледне награде, међународну Бранко Радичевић, и наше – Печат вароши сремскокарловачке и Стражилово.“ То пише на сајту ‘Бранковог кола које бројним програмима и садржајима обележава успомену на великог српског песника.
Главна манифестација одвија се сваке године у месецу септембру у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Сачињена је од песничких, књижевних, сценских, драмских, музичких, ликовних, образовних, филозофских, духовних, шаховских (по угледу на Бранка који је у Бечу играо и волео шах) и других програма. Током година Бранково коло стекло је велики углед широм земље и шире, по јавним оценама, сматра се најбољом манифестацијом те врсте у нас. Досад су Бранково коло походила највећа песничка,књижевна, уметничка и духовна имена из земље, региона и света. Бранково коло води рачуна и о младој генерацији песника и уметника, где своје место имају и посве млади и недовољно афирмисани писци и уметници којима је Бранково коло идеална шанса за улазак у свет литературе и уметности.
Волела бих, и надам се да ће још неко од вас, ђака (или, можда и ваших наставника) кренути путем писане речи, објавити збирке песама, и, можда, као ја, понети неку од угледних награда Бранковог кола или пак других. Свима вама, које Пут Писане Речи зове – желим сваку срећу, много инспирације, понеку награду, као подстицај. Можда се у некоме од вас заиста крије неки нови Бранко, о коме ће будуће генерације причати са поштовањем и љубављу, правити неке нове сусрете и манифестације, и читати надахнуте стихове.
Овом приредбом, којој управо присуствујемо, свечано се затварају “Пролећни Бранкови дани 2023.“ у школи која са поносом носи Бранково име, и негује љубав и успомену на великог песника српског романтизма, чија поезија носи надвремену снагу и лепоту кроз векове.
Прочитано 31. марта 2023. године у основној школи „Бранко Радичевић“ у Новом Саду на свечаном затварању „Пролећних Бранкових дана 2023“)
