БЕСЕДА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА НА СВЕЧАНОМ ОТВАРАЊУ „49. БРАНКОВОГ КОЛА“ И „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2020“

БЕСЕДА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА НА СВЕЧАНОМ ОТВАРАЊУ „49. БРАНКОВОГ КОЛА“ И „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2020“

Прва песма над којом сам сузе ронио је „Кад млидијах умрети“, а Бранко леп као млади Бог,  први песник- боник  кога сам замишљао како копни с ловором на глави и опраштајући се од живота шапуће : „Лисје жути веће по дрвећу, лисје жуто веће доле пада, зеленога ја никада више,  видет нећу.“ Први цртеж  који […]

У сусрет 49. Бранковом колу СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА И ПРИЗНАЊА

У сусрет 49. Бранковом колу СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДА И ПРИЗНАЊА

Сутрадан, на Стражилову, млади песник Растко Лончар положиће цвеће и прислужити свећу на Бранковом грубу, уз споменимк подигнут 1885. године, два лета после чувеног преноса земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово. Потом ће у подножју Стражилова, поред другог спомeника Бранку (подигнутог 1974. године, поводом 150. годишњице Бранковог рођења), свечано бити уручене награде „Стражилово“ […]

О НАГРАЂЕНОЈ КЊИЗИ ЗДЕНКЕ ВАЛЕНТ БЕЛИЋ

О НАГРАЂЕНОЈ КЊИЗИ ЗДЕНКЕ ВАЛЕНТ БЕЛИЋ

У песмама се уједно мистификују табуизиране појаве о којима се не говори отворено или се не сматрају приоритетом. Стога “проклетства” из поднаслова збирке не морамо разумети само као пресуду или осуду, већ и као извитоперене, односно погрешне животне принципе а које упркос томе истрајавају стотинама, па и хиљадама година. Лилит, према предању прва жена, саздана […]

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“ 2020.

САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“ 2020.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е   У својој другој по реду књизи песама, „Апокрифи по Лилит и друга проклетства“,  Зденка Валент Белић ( рођ. 1975, Бачка Паланка) демистификује патетичне и препознатљиве обрасце певања на тему жене, то јест односа мушког и женског принципа. Као скривени или забрањени текстови, апокрифи […]

ИЗАШАО ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ МИЛАНА ГРОМОВИЋА

ИЗАШАО ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ МИЛАНА ГРОМОВИЋА

Као стваралачки искон (огледало) такве акције послужио му је Момчило Настасијевић из чијег манифеста матерње мелодије жели да узме лековите капи за себе. То је онај аспект поезије, који свој рођај не може замислити без такве супстанце. Громовић жели тиме да укаже на свога учитеља, али наставља даље, по своме, и истражује. У родној мелодији Громовић жели […]

ОДА ГОСПОДСТВЕНОМ ВРЕМЕНУ

ОДА ГОСПОДСТВЕНОМ ВРЕМЕНУ

Ненад Грујичић отвара своју пјесничку збирку пјесмом „Годишња доба“, посвећеној пролазности живота у коме се смјењују дани „у паклу и рају“, гдје стално траје немир и вјечита сеоба. Али Карловци су „увир светлости и мрака, / о њима се увек нова прича нуди“. Дјелујући и зими и љети као бајка, посебно у вријеме бербе грожђа, „ […]

ОРФЕЈСКА СВЕТЛОСТ ДРАГАНА КОЛУНЏИЈЕ

ОРФЕЈСКА СВЕТЛОСТ ДРАГАНА КОЛУНЏИЈЕ

Посебно је волео да наступа на Стражилову, да оде до Бранковог гроба. Начин на који је говорио поезију био је посве особен. Била је то ватра која врца речи и тка озвучену светлост стихова у заносу Драгановог казивања напамет. Све је увек било подређено потпуном срастању бића са тим чином. Био је то ерос речитатива, […]

НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ „КОЧИЋЕВА НАГРАДА“ ГРАДА БАЊАЛУКА, ЗА ЦЕЛОКУПНО КЊИЖЕВНО ДЕЛО

НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ "КОЧИЋЕВА НАГРАДА" ГРАДА БАЊАЛУКА, ЗА ЦЕЛОКУПНО КЊИЖЕВНО ДЕЛО

„У тешким временима српског егзодуса, Грујичић је написао неколико песама потресне, кочићевске снаге“, наводи се у образложењу жирија. Жири истиче да су темељима памћења Ненада Грујичића, између осталог, родитељи, њихов живот и околина, слике и звуци свега оног што ће се таложити у младој души и касније претворити у поезију. Грујичић, наводи жири, вјешто користи […]