ЈЕФИМИЈИНА И БРАНКОВА МОЛИТВЕНА УЗНОШЕЊА

ЈЕФИМИЈИНА И БРАНКОВА МОЛИТВЕНА УЗНОШЕЊА

ЈЕФИМИЈИНА И БРАНКОВА МОЛИТВЕНА УЗНОШЕЊА   Поезија,  поготово духовна, релативизује време и простор, поседује универзалну лепоту и значај. Надвремено својство поезије огледа се у сједињавању прошлог, садашњег и будућег. Пре три и по хиљаде година, анонимни египатски песник у минијатури „Разговор уморнога од живота с душом“ пева: „Преда мном смрт/– као сести под једро/ на […]

НОВА КЊИГА БРАНКОВОГА КОЛА: „ВЕЗ“ ЉИЉАНЕ ПАВЛОВИЋ ЋИРИЋ

НОВА КЊИГА БРАНКОВОГА КОЛА: "ВЕЗ" ЉИЉАНЕ ПАВЛОВИЋ ЋИРИЋ

Књига Вез Љиљане Павловић Ћирић доноси поезију снажне имагинације, богате лексике и уочљиве реинтерпретације традиције, то је рукопис пун стваралачке радости и духа. Песникиња поседује моћ артикулисања затомљених и новостворених лексема у песничком говору, те способност трансформисања знакова и амблема традиције у нови степен израза кроз прерастање метафора у симболе. Већ уочена по способностима да завидно […]

РАДОВАН КРАГУЉ, КОБАЦ КОЈИ ЈЕ ЗАТВОРИО КРУГ УМЕТНОСТИ

РАДОВАН КРАГУЉ, КОБАЦ КОЈИ ЈЕ ЗАТВОРИО КРУГ УМЕТНОСТИ

За презиме Крагуљ чуо сам још при повратку моје породице  1960. године из Војводине, из  Шајкаша у Приједор, где сам пошао у основну  школу „Мира Цикота“ у Гомјеници.  Крагуљи су у Поткозарје дошли из Лике, има их и на Банији,  један крак пристиже и из Далмације  (Врлика). Настањивали су се у Подгрмечу и Поткозарју. То […]

РАСТКО ЛОНЧАР О КЊИЗИ „ЛИЈА ПАНДЕМИЈА“

РАСТКО ЛОНЧАР О КЊИЗИ "ЛИЈА ПАНДЕМИЈА"

Сетићемо се како смо гледали грабљење брашна, шећера и тоалет папира по радњама (или и сами дали свој допринос хистерији), како смо проводили викенде закључани (завидећи по први пут у животу пензионерима који су имали слободу кретања у одређеним сатима), куповали кучиће и мачиће (и не само њих) да бисмо имали изговор да изађемо у […]

КАДА ЈЕ РЕЦИТОВАЛА, ЊЕНИ СТИХОВИ ПРАЛИ СУ НАС ОД ИСКУШЕЊА И ГРЕХОВА

КАДА ЈЕ РЕЦИТОВАЛА, ЊЕНИ СТИХОВИ ПРАЛИ СУ НАС ОД ИСКУШЕЊА И ГРЕХОВА

На Свечаном отварању Бранковога кола или на Стражилову, или било где у оквиру септембарске манифестације, када Десанка говори своје песме, рађала би се девојчица-анђео у гласу култне песникиње у касним годинама. Ославујио би се сав простор где она казује стихове и сви бисмо постајали невина деца. То је та харизма, особена, и само њена, Десанкина. Моћ поезије. […]

ПРОМОВИСАНА „ЛИЈА ПАНДЕМИЈА““

ПРОМОВИСАНА "ЛИЈА ПАНДЕМИЈА""

Затим је млада глумица, поред других песама,  у лепој матерњој мелодији свога гласа прочитала и песму „Прати руке“ и „Врући кромпирићи“, које сликају наметнуту обавезу у време вируса корона  да се руке непрестано перу,  а понекад заборавимо и своје лице умити, те радост у сусрету са „врућим кромпирићима“ у сласт –  са павлаком и краставчићима, […]

У СУСРЕТ ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ „ЛИЈА ПАНДЕМИЈА“

У СУСРЕТ ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ "ЛИЈА ПАНДЕМИЈА"

Рецензент књиге др Милутин Ђуричковић о књизи „Лија пандемија“  поред осталога је написао:   Мистерија је основни елемент сваке уметности, рекао је Буњуел. Корона вирус као планетарна пандемија није до сада тематски обрађивана у нашој савременој књижевности за децу и младе. Најновија књига песама „Лија пандемија“ Ненада Грујичића, истакнутог песника, писца и културног делатника, бави […]

ТЕОДОРА ПЕТРОВИЋ О ПРОСЛАВИ БРАНКОВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА

ТЕОДОРА ПЕТРОВИЋ О ПРОСЛАВИ БРАНКОВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА

С обзиром да је 200. годишњица Бранковога рођења годишњица од изузетног значаја за  српску културу и књижевност, језик и државу, ево прилике да се подсетимо како је у Сремским Карловцима 1924. године изгледала прослава 100. годишњицe рођења Алескија Радичевића. У тадашњој Југославији, то јест – Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, стогодишњица Бранковога рођења била је […]

ЖИВОТ ЈЕ КРАТАК, A УМЕТНОСТ ДУГА

ЖИВОТ ЈЕ КРАТАК, A УМЕТНОСТ ДУГА

Ево почетка беседе Светлане Велмар Јанковић под сводовима најстарије српске гимназије: „Окупили смо се да у светлост овог дана, 5. септембра 2003. године, обележимо три догађаја. Два из прошлог времена, један из садашњег часа: сто педесет година од смрти Бранка Радичевића, сто и двадесет од преношења његових посмртних остатака из Беча на Стражилово и отварање […]