ЈЕФИМИЈИНА И БРАНКОВА МОЛИТВЕНА УЗНОШЕЊА

ЈЕФИМИЈИНА И БРАНКОВА МОЛИТВЕНА УЗНОШЕЊА Поезија, поготово духовна, релативизује време и простор, поседује универзалну лепоту и значај. Надвремено својство поезије огледа се у сједињавању прошлог, садашњег и будућег. Пре три и по хиљаде година, анонимни египатски песник у минијатури „Разговор уморнога од живота с душом“ пева: „Преда мном смрт/– као сести под једро/ на […]
СВЕЧАНА БЕСЕДА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА НА „ЈЕФИМИЈИНИМ ДАНИМА“
НОВА КЊИГА БРАНКОВОГА КОЛА: „ВЕЗ“ ЉИЉАНЕ ПАВЛОВИЋ ЋИРИЋ

Књига Вез Љиљане Павловић Ћирић доноси поезију снажне имагинације, богате лексике и уочљиве реинтерпретације традиције, то је рукопис пун стваралачке радости и духа. Песникиња поседује моћ артикулисања затомљених и новостворених лексема у песничком говору, те способност трансформисања знакова и амблема традиције у нови степен израза кроз прерастање метафора у симболе. Већ уочена по способностима да завидно […]
РАДОВАН КРАГУЉ, КОБАЦ КОЈИ ЈЕ ЗАТВОРИО КРУГ УМЕТНОСТИ

За презиме Крагуљ чуо сам још при повратку моје породице 1960. године из Војводине, из Шајкаша у Приједор, где сам пошао у основну школу „Мира Цикота“ у Гомјеници. Крагуљи су у Поткозарје дошли из Лике, има их и на Банији, један крак пристиже и из Далмације (Врлика). Настањивали су се у Подгрмечу и Поткозарју. То […]
РАСТКО ЛОНЧАР О КЊИЗИ „ЛИЈА ПАНДЕМИЈА“

Сетићемо се како смо гледали грабљење брашна, шећера и тоалет папира по радњама (или и сами дали свој допринос хистерији), како смо проводили викенде закључани (завидећи по први пут у животу пензионерима који су имали слободу кретања у одређеним сатима), куповали кучиће и мачиће (и не само њих) да бисмо имали изговор да изађемо у […]
КАДА ЈЕ РЕЦИТОВАЛА, ЊЕНИ СТИХОВИ ПРАЛИ СУ НАС ОД ИСКУШЕЊА И ГРЕХОВА

На Свечаном отварању Бранковога кола или на Стражилову, или било где у оквиру септембарске манифестације, када Десанка говори своје песме, рађала би се девојчица-анђео у гласу култне песникиње у касним годинама. Ославујио би се сав простор где она казује стихове и сви бисмо постајали невина деца. То је та харизма, особена, и само њена, Десанкина. Моћ поезије. […]
ПРОМОВИСАНА „ЛИЈА ПАНДЕМИЈА““

Затим је млада глумица, поред других песама, у лепој матерњој мелодији свога гласа прочитала и песму „Прати руке“ и „Врући кромпирићи“, које сликају наметнуту обавезу у време вируса корона да се руке непрестано перу, а понекад заборавимо и своје лице умити, те радост у сусрету са „врућим кромпирићима“ у сласт – са павлаком и краставчићима, […]
У СУСРЕТ ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ „ЛИЈА ПАНДЕМИЈА“

Рецензент књиге др Милутин Ђуричковић о књизи „Лија пандемија“ поред осталога је написао: Мистерија је основни елемент сваке уметности, рекао је Буњуел. Корона вирус као планетарна пандемија није до сада тематски обрађивана у нашој савременој књижевности за децу и младе. Најновија књига песама „Лија пандемија“ Ненада Грујичића, истакнутог песника, писца и културног делатника, бави […]
ТЕОДОРА ПЕТРОВИЋ О ПРОСЛАВИ БРАНКОВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА

С обзиром да је 200. годишњица Бранковога рођења годишњица од изузетног значаја за српску културу и књижевност, језик и државу, ево прилике да се подсетимо како је у Сремским Карловцима 1924. године изгледала прослава 100. годишњицe рођења Алескија Радичевића. У тадашњој Југославији, то јест – Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, стогодишњица Бранковога рођења била је […]
ЖИВОТ ЈЕ КРАТАК, A УМЕТНОСТ ДУГА

Ево почетка беседе Светлане Велмар Јанковић под сводовима најстарије српске гимназије: „Окупили смо се да у светлост овог дана, 5. септембра 2003. године, обележимо три догађаја. Два из прошлог времена, један из садашњег часа: сто педесет година од смрти Бранка Радичевића, сто и двадесет од преношења његових посмртних остатака из Беча на Стражилово и отварање […]