Рецензент књиге др Милутин Ђуричковић о књизи „Лија пандемија“  поред осталога је написао:

Мистерија је основни елемент сваке уметности, рекао је Буњуел. Корона вирус као

планетарна пандемија није до сада тематски обрађивана у нашој савременој

књижевности за децу и младе. Најновија књига песама „Лија пандемија“ Ненада

Грујичића, истакнутог песника, писца и културног делатника, бави се управо том

проблематиком, али на један хумористичан и надасве маштовит начин, са пуно игре,

нонсенса и ироније – управо онако како то налаже теорија игре Душана Радовића.

Духовито и врло инвентивно описане су поједине пошасти пандемије, као и многи

други детаљи везани за изолацију у кућној атмосфери. Међутим, поред иронично-

критичких, ангажованих и других тонова, у већини песама ипак доминирају поучни,

васпитно-сазнајни и етички елементи, који и те како величају љубав, заједништво и

породицу, као основне вредности друштва и народа.

Грујичићеве песме, које су складно и ефикасно римоване, показују шта се све то

догађало унутар многих породица за време пандемије, када се на пример није редовно

ишло у школу, али када се и у таквим условима ширила позитивна и креативна

атмосфера у кући, пуна топлине, разумевања и љубави.

Борећи се пером против пандемије, песник истовремено показује колико је ангажован и

активан, а такође и колико је свим својим бићем на страни детета и детињства, те отуда

његова поезија илуструје хармоничну и идиличну слику у овим суровим условима

живљења.

Релације између чланова породице приказане су доста реално и без неке посебне

артистичке глорификације, а то је свакако једна од основних естетско-уметничких

достигнућа збирке „Лија пандемија“, која је украшена ликовним прилозима и

илустрацијама песникове ћеркице Данице.

Иако су намењене деци, Грујичићеве песме уопште нису наивне и једноставне, јер у

својој симболици и слојевитости додирују и читав низ других питања и проблема из

света одраслих, што довољно говори о њиховој универзалној конотацији и

релативизацији лирског обраћања младима и одраслима („Интервју са тајом“).

Не мирећи се са постојећим стањем и пандемијским пошастима у свету, песник

истовремено испољава колективистичку осећајност и солидарност, која је општељудска

и стваралачка, односно у садејству са етичким, социолошким и педагошким начелима.

Породична атмосфера је конкретизован мизансцен у коме се дешавају многе смешне

згоде и незгоде, као и свеколике манифестације стварног и имагинарног карактера. У

том смислу, кућа и породица су топоси неспутане игре и слободе, погодни за разне

маштарије и доживљаје, који су врло подстицајни и интригантни, у складу са „детињим

покретом душе“, како би то рекао Башлар.

Грујичићеве песме су прави дитирамби породичне и дечије радости, који снажно и

надахнуто величају праве животне и педагошке вредности засноване на истинској

љубави и заједништву.