РАША ПЕРИЋ, МАРИЈА СТОЈИЋ И ДАНИЛО ЈОВАНОВИЋ ЛАУРЕАТИ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е Раша Перић (Велико Градиште, 1938), живео у Новом Саду скоро пола столећа, а потом се настанио у Петровцу на Млави. Објавио преко четрдесет књига поезије: Молитва за парче неба (1967), Рука биљног анђела (1970), Зелени престо (1973), Гост у белом (1974), Гаревци (1981), Дечја душа (1984), Вага и босиљак (1988), Косовски рв (1989), Српски пут (1990), Гареж и суза (1991), Србија у Грчкој (1995), Фрушка звона (1997), Живи […]
ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА
Ови изванредни споменици великом Бранку у част, како збирка песама посвећених њему, тако и портрети великана који су били одушевљени Бранковом поезијом, драгоцени су прилози српској културној баштини. Похваљујући овај Ваш огромни труд и ванредни допринос, још једампут Вам срдачно захваљујемо и желимо много успеха у даљем раду и свако добро од Господа. […]
ДУХОВНЕ ВРЕДНОСТИ СУ НАША ОДБРАНА И СТАЗА
Ове године поводом прославе 200 година од рођења великог песника српског романтизма Бранка Радичевића, и обележавања пола века трајања Бранковог кола, објавио је две обимне књиге: Цветник поезије (о) Бранку „Ао, данче, ала си ми бео” и „Коло, коло, наоколо – Појаве и портрети”, а ускоро се појављује нови том „Коло, коло, наоколо – Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице […]
ПОШТАНСКА МАРКА СА БРАНКОВИМ ЛИКОМ
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ НА ПОШТАНСКОЈ МАРКИ У ЗНАКУ ДВА ВЕКА ОД ЊЕГОВОГ РОЂЕЊА
Изласком прве књиге, „Песме” (1847), преводи са грчког (Алексиос) своје име на српски језик – Бранко, а песнички првенац изазива тектонски потрес на књижевној сцени. Уз подстицај Вука Стефановића Караџића, богонадахнути Бранко у српску поезију уноси озонски чисту лепоту народнога језика насупрот артифицијелном славеносрпском у књижевној употреби тога доба. Начет туберкулозом, 1853. године умире навршивши […]
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ У ЦАРСКОМ КРУШЕВЦУ
У богатој беседи о Бранку, Грујичић је поред осталог осветлио српско коло у поеми „Ђачки растанак“, које је и данас актуелно са својом поруком за сва времена, затим објаснио раст култа Бранка Радичевића, који је уствари почео да се развија три деценије после песникове смрти, 1883. године приликом преноса његових земних остатака из Беча на […]
У КРУШЕВЦУ ПРОСЛАВА ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Поетско-музички триптих „Распето Косово“ укључиће врхунске музичке и драмске уметнике: Гудачки квартет „Максимус“, Љубицу Вранеш (мецоспоран, солисткиња Београдске пере), пијанисту Миливоја Вељића и драмске уметнике Даницу Петровић и Александра Стојића. Режија: Мирољуб Аранђеловић Расински, водитељка Лидија Ужаревић, уредник: Небојша Лапчевић. М. Борић
ДАРОВИ БОЖЈЕ РУКЕ
Сви смо били озарени и обрадовани том могућношћу да Бранко Радичевић засја у Бањалуци. Био је то тип програма који се изводи на свечаним отварањима Бранковога кола у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији у којој се под именом Алексије будући велики песник школовао од 1835. дио 1841. године. Почаствован сам учешћем талентованих младих уметника из […]
ИШТВАН ТУРЦИ ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“
Посебну нијансу уметничке вредности чине песме љубавне провенијенције које говоре о чистом песничком хабитусу Иштвана Турција. Међународна награда са именом Бранка Радичевића одлази у руке песника изразито оригиналног рукописа који доприноси освежавању поезије на ширем плану. Мађарски песник Иштван Турци (Turczi István – 1957) објавио је књиге поезије: Музе у црној лакираној ципели (1985), Музика за незапослене клавиристе (1990), Жене и […]
У БАЊАЛУЦИ ПРОСЛАВЉЕН ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Ненад Грујичић живо је беседио о Бранку, са бројним занимљивим асоцијацијама и плодним дигресијама кроз токове времена. Основа његовог обраћања Бањалучкој публици била је заснована на тези да је Бранкова креативна интервенција у српској књижевности била радикално нова. Грујичић је објаснио да таква стваралачка интервенција није постојала ни пре Бранка и ни после њега у […]