Ненад Грујичић живо је беседио о Бранку, са бројним занимљивим асоцијацијама и плодним дигресијама кроз токове времена. Основа његовог обраћања Бањалучкој публици била је заснована на тези да је Бранкова креативна интервенција у српској књижевности била радикално нова. Грујичић је објаснио да таква стваралачка интервенција није постојала ни пре Бранка и ни после њега у српској књижевности. Да би се догодила и остварила тако радикална интервенција потребан је особен и несвакидашњи контекст, истакао је Грујичић. Бранко је такав контекст имао пре свега у чињеници да се у његово време у српској књижевности употребљавао славеносрпски језик који је био отуђен од народа, а припадао изабраној књижевној елити.
У сарадњи са Вуком Стефановићем Караџићем и Ђуром Даничићем, Бранко је имао окружење које је његовом богодаровитом таленту омогућавало такву интервенцију која се огледала у увођењу чистог народног језика у књижевне потребе и сврхе. Позицију Бранка Радичевића, подсетио је Грујичић, одредио је и Милан Кашанин рекавши да је Бранко више разумео Вука, него Вук њега. То говори о снази урођеног песничког талента који је Бранко носио у себи као природну а не стечену особину од неког другог. Бранко је имао несвакидашњу судбинску прилику у реченом контексту да примени и оствари у то време незамисливу (немогућу) интервенцију у српској култури. Она се огледала и у онтолошки присутној музици Бранковог дара, која се налазила у свакој чистој српској речи, а потом Радичевићевом стиху и строфи, у апсолутној матерњој мелодији нашег језика.
Грујичић је представљао све учеснике програма. Наступили су лауреати и изузетни аутори Бранковога кола из Републике Српске – аутори песама посвећених Бранку Радичевићу: Ранко Рисојевић, Недељко Бабић, Мирко Вуковић, Валентина Милачић и Милан Ракуљ. У укрштају са песмама повећеним Бранку из пера Његоша, Шантића, Карабеговића, Ћопића и Куленовића, које је одлично читала и дочарала млада баљалучка Данијела Регојевић (добитница награде „Стражилово“), добијена је златна огрлица српске поезије у знаку љубави према вечитом младићу српске поезије – Алексију Бранку Радичевићу. Као својеврсна пролегомена колоплету поезије била је дирљива, чувена Змајава „Бранкова жеља“ испевана у Радичевићевом стилу 1877. године приликом првог покушаја преноса Радичевићевих земних остатака из Беча на Стражилово.
Задививши публику, даровита оперска певачица Ивана Милинчић, изванредних гласовних могућности, у пратњи одличне пијанисткиње Дуње Јанковић, извела Бранкове антологијске пјесме: Девојка на студенцу и Укор, композитора Даворинка Jенка и Дејана Деспића. Ове песме иначе певају се у народу као староградске песме. Ова млада уметница показала је раскошан таленат оставивши изузетан утисак на публику која није штедела дланове да награди талентовану суграђанку.
Глумица Олга Скерлетовић Ђорђевић и глумац Анандо Ченић надахнуто су говорили Бранкове песме показујући снагу и капацитет уметника из Бањалуке: Молитва, Кад млидија` умрети, Никад није вито твоје тело и Враголије. Нису оставили раводушнима Бањалучане који су имали прилику да у Банском двору чују и ове четири Бранкове антологијске песме.
О новим двема Грујичићевим књигама, „Ао, данче, ала си ми бео“ (антологија песама о Бранку) и „Коло, коло“ наоколо – Појаве и портрети“ бираним речима говорио је славни бањалучки књижевник Ранко Рисојевић истичући Грујичићеву нсвакидашњу посвећеност мисији Бранковог кола и огромну стваралачку љубав према делу Бранка Радичевића, пример који се ретко сусреће на таквом нивоу у нашој култури.
У програму за памћење, радосно изненадивши публику и актере несвакидашњег програма, Ненад Грујичић је јавно позвао даровите младе бањалучке уметнике да учествују и наступе на предстојећем 53. Бранковом колу које ће у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду трајати од 6. до 16. септембра у знаку 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
М. Борић
