На почетку програма госте је поздравио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, истакавши да овакве промоције, пред младим људима жељним нових сазнања, у славној Спомен–библиотеци Карловачке гимназије добијају на свом значају кад се догоде у оквиру Бранковог кола. Истакао је да књига о којој је реч представља велику реткост на савременој књижевно-историјској сцени.
Ведрана Адамовић и Боривоје Милошевић истакли су значај појаве неуобичајено младе интелектуалне генерације Срба гимназијалаца у Босни и Херцеговини под аустроугарском окупацијом с почетка двадесетог века. Њихова визија био је сан о слободи, велико родољубље и непрестано образовање како њих самих тако и полуписменог српског народа у таквом амбијенту. Ти млади људи, гимназијалци, летњи распуст проводили су одлазећи међу становнике најудаљенијих села да би их едуковали и буквално описмењавали.
Аустроугарска власт је забрањивала библиотекама и читаоницама у Босни Херцеговини да издају слободарске књиге, а многи су били под присмотром полиције. Та власт је хапсила и затварала чланове „Младе Босне“ и увелико раширених „Тајних друштава“ младих људи који су маштали о слободи и смишљали начин отпора против насиља аустроугарске власти. Млади непредни гимназијалци били су затварани у Зеници, Тузли и Бихаћу. Осуђивани су на енормно велике казне до двадесет година затвора што је значило смрт у неиздрживим условима тих тамница. Завршетком Првог светског рата, победом српске војске, на слободи су се нашла и браћа Младен и Сретен Стојановић из Приједора, из чувене свештеничке породице.
Младен је студирао медицину у Загребу и Бечу и постао цењени лекар који је у Поткозарју помагао болеснима и бесплатно лечио народ. Почетком Другог светског рата Младен Стојановић је као партизан стао на чело одбране српског народа у Поткозарју и на Козари, и трагично страдао. А Сретен, пак, завршио Академију уметности у Француској и доласком у Југославију постао један од највећих наших вајара који је, поред осталог, урадио величанствене споменике Карађорђу, Његошу и Вишњићу… као и своме брату Младену у Приједору.
У књизи се налазе препеви песама Ђакома Леопардија, Михаила Љермонтова, Шарла Бодлера, Едгара Алана Поа, Волта Витмена и других у преводу ђака-затвореника, затим – поезија и проза тих истих младих људи именом и презименом: Младен Стојановић, Сретен Стојановић, Бранко Јузбашић, Јован Зечевић, Стеван Хакман, Јован Лакић и други. На представљању Алманаха поезију надахнуто су читали и лепо представили ђаци Карловачке гимназије. Програм водила Маја Стокин, професорица српске књижевности у Карловачкој гимназији.
