Алексије Радичевић имао је у Карловачкој гимназији најбољи хербаријум сачињен од стражиловских биљака и сцветова. Своју прву песму, Девојка на студенцу“, написаће у Темишвару као студент филозофије, то јест мудрољубија. Објавивши легендарну своју прву књигу песама у Бечу (1847), он ће је потписати именом Бранко Радичевић, преводећи крштено своје име са грчког на српски језик. С обзиром да Славонски Брод одавно не обележава успомену на Бранка Радичевића, Сремски Карловци то чине с разлогом и великом љубављу. Бранково коло је песников лирски и духовни светионик. Бранко је најчувенији ђак Карловачке гимназије и најпознатији Карловчанин иако није у Сремским Карловцима рођен.
На фотографији-дагеротипији: Алексије (Бранко) Радичевић – рад првог српског фотографа Анастаса Јовановића
