Сремски Карловци – Нови Сад, 31. децембар 2025.
ДЕ ПРИГРЛИ, ПЕСМО, МОЈА СНАГО…
Срећни новогодишњи и божићни празници драгим
пријатељима и сарадницима, ауторима и
лауреатима Бранковога кола – да током целе године
са миром у срцу и око нас, уз добро здравље,
надахнуће, љубав и старалачке резултате носе
позитивне мисли и у сусрет мартовским
„Пролећним Бранковим данима 2026“ и јубиларном
септембарском „55. Бранковом колу“ у знаку младог
дистиха: „Де пригрли, песмо, моја снаго,/ па изљуби
све мило и драго!
БРАНКОВО КОЛО
Де си, душо, де си, рано?
Де си, данче мио?
Де си, сунце огрејано?
Де си досад био?
Та синоћ се теби млада
Баш зацело нада’!
Сунце зађе – паде тама –
А ја оста’ сама!
Ала љубиш, моје лане,
Ала грлиш славно!
Љуби, грли, док не сване –
Та већ неси давно!
Већ недеља дана прође
Како ми не дође!…
Јао злато, тако т’ Бога,
Та како си мога’?!
Месец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори, вељи Боже,
Ко овако јоште може!
Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Ти’у реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори Боже силни.
Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Ду’ом својим ти подуну,
У менека душу суну;
Па ми, Боже, јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова
И њу мени ти дарова.
Фала, Боже, на дар ови,
О помози благослови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!
(На Васкрс, 1844)
