Сумирајући кроз централна певања књиге поразну спознају, песник уочава да је ова тема последњих деценија 21. века готово намерно у јавној сфери препуштена забораву, то јест да се на овом простору за век и по мало шта променило у усуду српског народа коме је непријатељ остао – исти. Стога је ова поема „о геноциду, забораву и слободи“ вишеслојна, свеобухватна и значајна песничка творевина, надахнуто испевана у бритком и богатом песничком стилу и језику Ненада Грујичића, насталим на богатој усменој песничкој традицији српског народа Босанске Крајине, а истовремено модерна, отрежњујућа и опомињућа поетска синтеза, доврхуњена у чувеном „козарском колу“ на крају поеме, у које се и сам песник хвата.“ Доносимо део награђене поеме!
М. Борић
