Њихова визија је била заснована на  жељи за свакодневним остваривањем сличних искустава чија би се реализација једино могла догодити у природи. Божидар Мандић се године 1977. из Новог Сада сели и настањује у селу Брезовица, подно Рудника где је утемељио прву српску еколошко-уметничку комуну „Породица бистрих потока“.

Пре ђацима познате новосадске гимназије говорио је о својим уметничким и животним почецима и искуствима, о утопији као могућој опцији деловања у свету. Истакао је однос са природом ка кључни у људском животу, потребу да свакодневним гестом, ма и најситнијим, човек чува и чисти природу. Своје ране песме писао је у шуми на темељу онога што доживљава у природи, и тако подучавао самога себе правилима живљења. Ако би, на пример, покушао да избаци мачку из куће, а она се одмах вратила, па потом неколико пута опет избацио, а она наново дошла у кућу, разумео је да не може ићи против ње и њеног облика живота. Тако је и писао песме на теме смене годишњих доба и свега онога што се на микро-плану догађало у његовом окружењу.

Истакао је да верује у духовно утемељење људске цивилизације после њеног материјалистичког периода оличеног у немилосрдној продаји и куповини, у новцу као вирусу смрти наше цивилизације, у владавини шалтера и банака у свакодневици. Ђаци су са великом пажњом слушали Мандићево предавање и песме, а потом и сами, веома мудро и зрело, учествовали у дискусији. Три младе песникиње из гимназије говориле су своје песме за које је писац-гост рекао да су плод песничког талента. Бранково коло је истакнутог госта и даровите песникиње почастило новим четирма књигама овогодишњих лауреаткиња награде „Стражилово“. Модератор програма –Дамир Малешев.