Присетимо се неких песничких имена која су током ових пет деценија имала привилеговану улогу полагања цвећа и прислужења свеће: Душан Костић, Радован Павловски, Драгутин Тадијановић, Блаже Конески, Љубомир Симовић, Слободан Ракитић, Љубивоје Ршумовић, Матија Бећковић, Драган Колунџија, Вукман Оташевић, Рајко Петров Ного, Ранко Јововић, Ранко Рисојевић, Крстивоје Илић, Раша Перић, Манојле Гавриловић, Милан Ненадић, Стеван Тонтић, Слободан Костић, Андреј Јелић Мариоков, Зоран Костић, Радослав Златановић, Душко Новаковић, Горан Симић, Благоје Савић, Дејан Алексић, Милован Марчетић, Драган Јовановић Данилов, Иван Негришорац, Тиодор Росић, Верољуб Вукашиновић, Ранко Чолаковић, Светлана Калезић, Власта Младеновић, Растко Лончар…
Нема сумње, овогодишњи млади песници, Раусављевић и Ћосић, као и пре њих Светлана Калезић и Растко Лончар, бачени су у „ватру“ – није лако наставити и преносити мирис и пламен антологијских витезова поезије. Имаће велику одговорност према богатој лепези угледних и познатих песника, али и према себи као песницима у будућем времену. Дате су им значајна прилика и велика улога, верујемо у њих, мотивишемо за инспирацију, на даљњи књижевни рад, а на њима је све – да одрже таленат за таленат и стваралачки улог у времену.
Јубиларно 50. Бранково коло трајаће од 10. до 20. септембра ове године, и по традицији, поменути програм биће одржан другога дана манифестације у ходочасном одласку на Стражилово. Шездесет минута након поменутог програма, који увек почиње у 10 часова, у подножју Стражилова, поред другог споменика Бранку Радичевићу (рад Јована Солдатовића), подигнутог 1974. године поводом 150. годишњице песниковог рођења, биће свечано уручена престижна награда „Стражилово“ за најбоље књиге објављене у Бранковом колу. А затим – „Стражиловски митинг поезије“ где ће наступити бројни махом млади песници Бранковога кола.
Дан раније, сат времена пре свечаног отварања Бранковога кола у 11 часова, у Саборној православној цркви Свети отац Николај у Сремским Карловцима, по традицији биће одржан парастос Алексију (Бранку) Радичевићу, на коме чинодејствује епископ сремски господин Василије са професорима и ђацима Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“. Као ђак (1835-1841) најстарије српске, чувене Карловачке гимназије, Алексије Радичевић је недељом редовно певао за певницом у цркви. Чувена је, потом, у Бечу настала, његова антологијска песма духовне провенијенције, „Молитва“.
Култ казивања песама на Стражилову одвајкада био је изузезетно поштован, и код песника, и код публике. Свака изговорена песничка реч злата је вредна у лисју стражиловском, Бранковом. То је престижно и свето место – српски Парнас, амбијент којег је Бог украсио несвакидашњом лепотом и легендом, а човек нажалост мало чини да усклади своје стваралачке способности са божанским принципом. Човек подразумева и запушта Творевину, у овом случају природу стражиловску и срс таквог амбијента, често се окреће против против самог себе.
С обзиром да је под патронатом Националног парка „Фрушка гора“, ово предузеће би морало, уз помоћ државе, да коначно уреди овај богомдани простор, са митом великог песника српског романтизма – Бранка Радичевића. Пре свега, почев од несређеног хигијенског чвора, па преко запуштених мањих грађевина уоколо, ресторана „Бранков чардак“ (у којем се скоро сваких годину-две смењују нови власници) и простора у целини. Обновом Сремских Карловаца, Стражилово мора бити дотерано на меру светског културно-туристичког дијаманта, са изградњом хотела-културног центра, на пример. Дабоме, прилазни пут Стражилову потребно је да буде на свим својим деоницама савршен.
И, Стражилово очекује, да напокон, добије „Алеју песника“, на темељу старе идеје Мирослава Антића, која ја настала 1972. године, почетком живота и рада овога Бранковог кола као песничке и културне манифестације након претходне вашарске. Ако у Хајделбергу, славном немачком градићу (који често поредимо са Сремским Карловцима) постоји „Алеја филозофа“, зашто онда не би, и не само зато, постојала и „Алеја песника“ у Сремским Карловцима, то јест на Стражилову, од подножја, од првог, новијег Бранковог споменика до другог, старијег, на врху. Ту би се у низу, сваких неколико десетина метара, налазиле бисте наших и великих песника региона, па до највећих европских. У договору са амбасадама у Србији, то би био захвалан и изводљив пројекат. Европска престоница културе у Новом Саду ноншалантно је одбила овај предлог Бранковог кола у самом старту са образложењима која су неинвентива и бирократрска.
Сремски Карловци – Нови Сад, 14. јуни 2021.
Ненад Грујичић
