Песник је навео не баш пријатну „анегдоту“: пре полетања са аеродрома Сурчин, одузета му је из торбе с књигама флаша патријаршијског „Бермета“ из Сремских Карловаца, коју је био наменио даривати домаћинима у Црној Гори, уз истоимену песму.
Дабоме, књига терцина садржи и песме посвећене чувеним Карловчанима, најпре, Бранку Радичевићу, Павлу Марковићу Адамову, Јовану Живановићу и другима, али и Карловачкој гимназији  Карловачкој богословији, Капели мира, чесми „Четири лава“, Карловачкој берби… Као песничке посвете, терцине обухватају и важне личности, госте и пријатеље Бранковога кола који више нису медју живима: Мирослав Антић, Десанка Максимовић, Пекић, Михиз, Медаковић и други.
У наставку, песник је наизуст говорио своје духовне песме које су настајале током целе његове досадашње каријере: Голуб и змија, Млеч, Светлица и друге. Осветлио је и „мученички манастир“ Базјаш пред којим је неки дан у Румунији примио поменуту награду. Чуле су се и песме које повезују два песникова завичаја, динарски и панонски: Недеља, Кориндјаши и друге. На самом крају, као прави песнички крешендо, уз дуге аплаузе, била је поема Покривање куће са повремено певаним народним, крајишким стиховима ојкаче: „Ој, барабо, ко ти кућу чува?/ Ветар дува па ми кућу чува!“ Песника је представила и програм водила Бранка Денда.

Д.Б.М