Бирано средство бираних начина за омамљивање јесте параријеч, рогобатна копија Ријечи, и осим што је изузетна у владању над широким народним масама,изузетна је и у остављању одраслог човјека у инфантилном стању, неспремног да икад увиди количину мрака и прљавштине у којој се нашао док орбитује око златног и сребрног новчића што је недостижан колико и сунце илити мјесец на небу.

Наративи које нам сервирају служе у сврху застрашивања народа, који све рјеђе и нечујније излази на протесте, све рјеђе их организује, а све чешће купује таблете за желудац да лакше сажваће кнедле – тјескобе у грлу, у канонизовању давно ослобођених (преобраћених) демона у свеце што нас привидно бране. Никад није изречено ко је то од кога нас бране, али се у очима већине подразумијева да су то нека велика зла, чим им се имена не изговарају.

Разумљиво је да користе средства јавне дезинформације и дезинтеграције како би већ престрашен народ додатно узнемирили, као да бомбе, авијатичари и снајперисти нису довољно дуго коло водили над њиховим главама, те је потребно подсјећати их на све те голготе и измаштавати још горе од претходних, обзирно и готово емпатично пријетећи прстом сваком пару очију, који се усуди да погледа даље од блата у ком су деценијама, несвјесни лакоће корака потребног да се из тог глиба изађе.

Пројектоване препирке са бираним кончаним луткама им осигуравају лагодну пролазност и уздизање изнад статуса homo kommunisa, одакле многи никад не успију да се извуку, несвјесни идеје да поријекло и образовање не играју улогу у припадању том табору, већ само и искључиво усвајање или одбијање синдрома покондирене тикве, који се дијели на свим аутобуским станицама већих градова Балкана.

Бања Лука, 20. новембра 2022.

(Ауторка текста је актуелна добитница награде „Стражилово“ за првеначку књигу поезије, „Сјеноход“, у издању Бранковога кола)