Први турнир у брзопотезном шаху на Бранковом колу одигран је 1988. године у Спортском и пословном центру „Војводина“ у Новом Саду, на тзв. Шаховском платоу, у сусрет Шаховској олимпијади која ће за две године потом бити одржана у главном граду Војводине. На првом турниру на 16. Бранковом колу играла су ова имена из песничког света: Г. Бабић, А. Сидран, Р. Рисојевић, Т. Терзић, Р. Мићуновић, С. Тонтић, В. Р. Туцић, М, Вешовић, Б. Радаковић, Р. Јачев, Ж. Никчевић, Ј. Флора, М. Ц. Михаиловић, М. Рамач, Р. Уљаревић, Л. Бојановић, М. Црњанин, С. Радуловић, С. Билкић и М. Плетел. Од њих чак десет је напустило овај свет.
Први судија на Бранковом колу био је Душан Бућан, Банијац, чувени новинар листа Дневник, уредник шаховске рубрике, заљубљеник у древну иигру, и сам песник у потаји, по понашању господин-боем. Говорио је да је магија шездесет четвртог поља у шаху рађа шездесет пето. Имао је необично велику браду, личио на владику, имао крупне очи, носио наочаре, увек посвећен договору – прави човек за Бранково коло.
Вечерашњи турнир припремио је, и у исти мах био судија, Жељко Медар, познати шаховски педагог, FIDE мајстор, четврт века сарадник Бранковог кола на турниирима у Сремским Карловцима и на Стражилову. Играли су млади даровити шахисти, песници и уметници. Симултанку на десет табли одиграли су Огњен Ћузовић и Никола Лесковац, освајачи бројних титула на првенствима Војводине и Србије. Колико оправдавају велике наде нашег шаха, говори податак да нису изгубили ни једну партију, а Ћузовић је имао само тек један реми.
У магичној атмосфери пуној вере у древну игру стару четири миленијума, осетило се да млада шаховска срца трепере радошћу што су се нашла на великој песничко-културној маниифестацији која чува успомену на песника романтичара- шахисту из Беча и негује данас шаховски дух као пандан песничком и уметничком.
Уз приређени мали коктел, свим учесницима песничког турнира у шаху Бранково коло је даровало јуче овенчане наградама „Стражилово“ (на рајском Стражилову), песничке књиге Љиљане Павловић Ћирић „Вез“ и Димитрија Николића „Сентименталитет“. Затим, као поклон играчи су добили и књигу песама за децу „Лија пандемија“ Ненада Грујичића у издању Института за дечју књижевност у Београду, у којој се налазе четири песме о шаху, из које је прочитана „Мама Гаприндашвили и Дана Чибурданидзе“:
