Истакнути драмски уметник Тихомир Станић казивао је делове из легендарног романа “На Дрини ћуприја“ с акацентом на Мехмед паши Соколовићу и његовим дубоким болним емоцијама и преживљавањима прекинутог дечаштва у Босни. У препуној сали гимназије, познати глумац је динамизовао начин представљања прозног дела нашег нобеловца и дао томе свој лични стваралачки печат, убедљиву нијансу оригиналности. На занатски разговетан, и уметнички надахнут начин, Тихомир Станић је извео цело казивање на врхунском нивоу.
Публика је са великом пажњом пратила мудре и вечите реченице Иве Андрића у интерпретацији уметника који се у чину казивања потпуности предао лепоти и величини овакве литературе. Искрсле су слике отимања српске здраве мушке деце у Босни, која су у великом броју одвођена у Турску где су постајали елитни јањичари и државни службеници. Као већ одрастао човек, врхунске војне и државничке каријере Мехмед паша Соколовић, непрестано се присећа Дрине када је на трошној скели, уз скелеџију без једне ноге, ока и увета, као десетогодишње српско дете у сепету занавек отишло из родног амбијента. Решеност да споји две обале Дрине, и тиме – две цивилизације, он успева, насупрот свим локалним препрекама, након пет година подизања грађевинског чуда, да подигне велелепни мост – велику ћуприју на Дрини.
Публика је, нема сумње, на нов начин доживела генијални таленат Иве Андрића. По дугом и снажном аплаузу осетило се да је Тихомир Станић донео у Змај Јовину гимназију уметничку вредност која је пандан традицији књижевних и духовних врхова Новог Сада као српске Атине.
У уторак, 20. марта, на “Пролећним Бранковим данима 2018“, у чувеној Карловачкој гимназији биће промовисан јубиларни 110. број познатог и награђиваног школског листа “Бранко“.
