Растко Лончар је повео разговор најпре на тему искуства Зденке Валент Белић као главне уреднице часописа на словачком језику у Војводини “ Novy život“. Она је објаснила да данас нема много изразитих песничких талената на словачком језику у Војводини, да су удаљени од своје језичке матице, Словачке, где се поезија развија у пуном капацитету на матерњем језику. Зато часопис више објављује преводе и интервјуе, на пример, него у континуитету савремену поезију на словачком.
Затим је разговор текао на тему „женског писма“ којем она, изјавила је, не припада. Разговор је био жив, пун занимљивих детаља из песничке радионице, уз ауторкино објашњење да има намеру да у себи и даље одржи књижевну критичарку кроз време.
Зденка Валент Белић у неколико махова казивала је своје песме из наградјене књиге. Углавном млада и захвална публика, пристигла из најстарије српске гимназије, чувене Карловачке, са изразитом пажњом пратила је овај инспиративни програм. По завршетку, чуо се звук двеју винских чаша са надалеко чувеним карловачким „Берметом“. А на малим бидермајерским столовима, са сремским руковезима, блистало је црно и бело грождје са свежим „лисјем“ стражиловске лозе, којим су задовољни учесници такође били послужени.