Честитајући младим песницима на тек објављеним књигама У Бранковом колу, Ненад Грујичић је нагласио да ће наредно представљање ових књига бити одржано на јубиларном 50. Бранковом колу у септембру ове године. Као рецензент и уредник књиге Јелене Вујановић, Грујичић је о њеној поезији поред осталога рекао: „Тематско-мотивски кругови у којима се ова млада поетеса креће су љубав, мушкарац, завичај, тардиција, родна груда, природа. У овој књизи импонује искреност која води до тачке жртвовања.““
Говорећи о књизи Милана Вићића, рецензент Растко Лончар је поред осталога рекао: „Не бирајући средства – од употребе архаичног, митолошког, вернакуларног, жаргонског, заумног, кованичког – Вићић предочава и антички страх од природе као хтонског простора, и романтичарски ужас изазван градским просторима.“
Песникиња и песник су наизменично говорили по три своје песме и потом дали изјаве за медије. Јелана Вујановић је нагласила да јој је поезија одмалена била прибежиште од остатка света, а Милан Вићић истакао потребу да пише и непрестано трага у новим језичким рукавцима и решењима.
Завршавајући овај несвакидашњи програм, домаћин Ненад Грујичић поновио је значај изузетне могућности да песници већ 21. марта за „Светски дан поезије“ проговоре, поред осталог, и о светској пандемији која је данас притисла животе свих нас. Отуда један овакав програм, и његов медијски одјек, представљају велико освежење у јавном простору и растерећење људских душа у несвакидашњем психо-менталном притиску. Песници су одувек били слободари бунтовног духа и креативци орфејске моћи, револуцинари-авангардисти на пољу матерњег језика, али и чувари стечених вредности. Песници су аниматори нових креативних потенцијала у језику и прекогнитивних својстава поезије. Песничке визије често су наслућивале след историјских догађаја, али и отварале нове кодове цивилизацијских проналазака у науци и другим дсициплинама дајући им коначну дефиницију и карактер универзалног значења у нашим пролазним животима.
