Потом су уследила излагања: Раде Калик – „Хјумова каузална друштвена наука”, Стојан Шљука – „Појам узрока у сукобу традиције и модерне науке”, Александар Стевановић – „Аналошки реалитет научне дедукције”, Александар Лукић – „Каузалитет и слобода у Кантовој практичној филозофији”, Уна Поповић – „Анти-метафизичка узрочност: нови узрок нове науке ”, Горан Рујевић – „Лајбницови епистемолошки анђели”, Вишња Кнежевић – „ΧΩΡΑ и ΔΥΑΣ?”, Оксана Штајн Братина – „Фејк њуз и јавно мнење”, Бранкица Поповић – „Узрочност и манифестација феномена моралних вредности”, Душко Прелевић „Узрочност и експланаторни плурализам”, Драго Ђурић – „Аристотелово гледање на материјални узрок код раних јонских физичара”, Ненад Цекић – „Узроци и разлози: границе претпоставке детерминизма у филозофији морала”, Данијела Милинковић – „Превазилажење проблема узрочности кроз умјетност”. У дискусији су учествовали: Драго Ђурић, Стојан Шљука и Слободан Кањевац.
Филозофски симпозијум већ четврт века представља програмско освежење септембарског Бранковог кола и подсећа нас да је пре двадесет шест година био и те како добар потез укључити овај садржају велику манифестацију. Томе има и један сасвим конкретан разлог, који и није само у равни симбола: После школовања у Карловачкој гимназији (1835-1841), Алексије (Бранко) Радичевић у Темишвару је, заједно са братом Стеваном, две године учио фолозофију, то јест мудрољубије.
Слободан Кањевац, председник Српског филозофског друштва, у знак дугогодишње успешне сарадње са Бранковим колом поклонио је Ненаду Грујичићу књигу путописа нашег првог филозофа Руђера Бошковића.
















