У СЛАВУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА 2024.

У СЛАВУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА 2024.

Све време, у знаку великог јубилеја, наступаће истакнути наши песници и песникиње, који су своје песме посветили Бранку Радичевићу, међу њима и савремени песник из Јерменије, Бабкен Симоњан. Ове године ће бити тако, па ће се томе прикључити и познати глумци и глумице који ће говорити Бранкову поезију, а оперски певачи и хорови певати Радичевићеве […]

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И ЦРНА ГОРА

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И ЦРНА ГОРА

Како доживљавете ријетку прилику да директно учествујете у прослави двијестоте годишњице Бранка радичевића? Ово је несвакидашња годишњица која нашу генерацију дарује привилегијом да је прослављамо. Двестота годишњица Алексија Радичевића, потоњега Бранка, великог песника српског романтизма, указује на нашу пролазност и смртност, обавезује нас да као тренутно живи људи и актери на песничкој и  културној сцени […]

УСКОРО ДРУГИ ТОМ КЊИГЕ „КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

УСКОРО ДРУГИ ТОМ КЊИГЕ „КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО“ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Књига богатог изгледа и садржаја има 614 страна са преко двеста оригиналних фотографија из поменутог периода.  Уредник издања Растко Лончар, аутори фотографија на корицама Мартин Цандир и Рада Петронијевић, а фотографије у књизи – из албума Бранковог кола. Ова књига појавиће се крајем августа и биће промовисана на 53. Бранковом колу које ће трајати од 6. […]

„У СРЕЋИ СЕ НЕ УЗНОСИ, У НЕСРЕЋИ НЕ ПАДАЈ“ – ИНТЕРВЈУ С НЕНАДОМ ГРУЈИЧИЋЕМ У ЗАВИЧАЈУ

"У СРЕЋИ СЕ НЕ УЗНОСИ, У НЕСРЕЋИ НЕ ПАДАЈ" - ИНТЕРВЈУ С НЕНАДОМ ГРУЈИЧИЋЕМ У ЗАВИЧАЈУ

Навршило се пуних 50 година откако сте отишли из Приједора. Овдје сте завршили основну и средњу школу и отишли на студије у Нови Сад. Прве двије књиге, као и многе потоње, објавили сте у Београду и српској Атини, али Приједор носите у срцу као никад заборављени завичај. Лијепе успомене вежу вас и за „Козарски вјесник” […]

РАША ПЕРИЋ, МАРИЈА СТОЈИЋ И ДАНИЛО ЈОВАНОВИЋ ЛАУРЕАТИ НАГРАДЕ „СТРАЖИЛОВО“

РАША ПЕРИЋ, МАРИЈА СТОЈИЋ И ДАНИЛО ЈОВАНОВИЋ ЛАУРЕАТИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО"

О  Б  Р  А  З  Л  О  Ж  Е  Њ  Е   Раша Перић (Велико Градиште, 1938), живео у Новом Саду скоро пола столећа, а потом се настанио у Петровцу на Млави. Објавио преко четрдесет књига поезије: Молитва за парче неба (1967), Рука биљног анђела (1970), Зелени престо (1973), Гост у белом (1974), Гаревци (1981), Дечја душа (1984), Вага и босиљак (1988), Косовски рв (1989), Српски пут (1990), Гареж и суза (1991), Србија у Грчкој (1995), Фрушка звона (1997),  Живи […]

ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА

ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА

Ови изванредни споменици великом Бранку у част, како збирка песама посвећених њему, тако и портрети великана који су били одушевљени Бранковом поезијом, драгоцени су прилози српској културној баштини.   Похваљујући овај Ваш огромни труд и ванредни допринос, још једампут Вам срдачно захваљујемо и желимо много успеха у даљем раду и  свако добро од Господа.   […]

ДУХОВНЕ ВРЕДНОСТИ СУ НАША ОДБРАНА И СТАЗА

DUHOVNE VREDNOSTI SU NAŠA ODBRANA I STAZA

Ове године поводом прославе 200 година од рођења великог песника српског романтизма  Бранка Радичевића, и обележавања пола века трајања Бранковог кола, објавио је две обимне књиге: Цветник поезије (о) Бранку „Ао, данче, ала си ми бео” и „Коло, коло, наоколо – Појаве и портрети”, а ускоро се појављује нови том „Коло, коло, наоколо – Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице […]

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ НА ПОШТАНСКОЈ МАРКИ У ЗНАКУ ДВА ВЕКА ОД ЊЕГОВОГ РОЂЕЊА

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ НА ПОШТАНСКОЈ МАРКИ У ЗНАКУ ДВА ВЕКА ОД ЊЕГОВОГ РОЂЕЊА

Изласком прве књиге, „Песме” (1847), преводи са грчког (Алексиос) своје име на српски језик – Бранко, а песнички првенац изазива тектонски потрес на књижевној сцени. Уз подстицај Вука Стефановића Караџића, богонадахнути Бранко у српску поезију уноси озонски чисту лепоту народнога језика насупрот артифицијелном славеносрпском у књижевној употреби тога доба. Начет туберкулозом, 1853. године умире навршивши […]

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ У ЦАРСКОМ КРУШЕВЦУ

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ У ЦАРСКОМ КРУШЕВЦУ

У богатој беседи о Бранку, Грујичић је поред осталог осветлио српско коло у поеми „Ђачки растанак“,  које је и данас актуелно са својом поруком за сва времена, затим објаснио раст култа Бранка Радичевића, који је уствари почео да се развија три деценије после песникове смрти,  1883. године приликом преноса његових земних остатака из Беча на […]