О ЖИВКУ МАРКОВИЋУ, „ФИЛИГРАНСКОЈ“ ЕНЦИКЛОПЕДИСТИЦИ И О НЕЧЕМУ ЈОШ
Он је Дедовића упознао пре неколико година када сам га довео на Филозофски факултет у Новом Саду, на Час креативног писања, на сусрет са амбициознијим Станићевим студентима, који пишу поезију. И ја сам ту раније гостовао као песник. Представио сам Дедовића, и он је успоставио веома присан контакт с младим поетама. Дедовић је тада живео у […]
ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ И БРАНКОВО КОЛО
На њеном лепом лицу непрестано је играо осмех, и само на трен нестајао кроз дечју забринутост за неки ма и ситни помак што би могао да промени ток догађаја. Попут латица некаквих благотоворних душевних тикова, лице је показивало срећу што се расцветава у урођеном таленту за певање, за искрено показивање божанског дара за ноте и […]
СИМО ЕЛАКОВИЋ, ФИЛОЗОФ И БОЕМ
Симо Елаковић носио је кликтаву радост у својим предлозима и визијама, притом озбиљан у намери да се то заиста и реализује. С обзиром да је једно време радио као професор у Карловачкој гимназији, и не само зато, било му је много стало да Филозофски симпозијум заживи у оквиру Бранковога кола. И мени лично био је то нов […]
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Месец јасни, звезда јато, И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти сатвори вељи Боже, Ко овако јоште може! Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Ти’у реку, силно море, И под небом орла горе, И над орлом […]
О ВЛАДЕТИ ЈЕРОТИЋУ, ОПЕТ
Познавао је и друге религије света, умео да прави паралеле, и налази исходишне тачке, препознаје исти извор из којега буја и расте човеков духовни зазив Створитеља. Оно што га је чинило особеним и драгоценим јесте његова пракса, рад са обичним и мање обичним људима, помагао је да надиђу сопствене кризе, давао утеху и савете, некима […]
КОЛО У БРАНКОВОМ „ЂАЧКОМ РАСТАНКУ“ – СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО?
Поводом једне раније веома округле Бранкове годишњице, Исидора Секулић саставила је писмо упућено Радичевићу, песнику, као своме (над)савременику, брату, пријатељу, па и љубавнику: „Драги и болно помињани Бранко – И сада још покашто, иако по лепим законима природним о смрти и равнотежи не би никако више могао постојати на земљи, и сада покашто, са твојом књигом на […]
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И СЛАВОНСКИ БРОД
У Славонском Броду, пред школом која је носила Бранково име, 27. марта (у прошлом веку песников рођендан је обележаван и слављен тог датума) 1984. године, у подне, на 160. годишњицу рођења Алексија Радичевића, подигли смо споменик великом српском песнику у родном му Славонском Броду, а пред основном школом која носи његово име. Била је то […]
НА РАЈСКОМ СТРАЖИЛОВУ 1985.
С друге стране, друштвена заједница, то јест држава, требало би коначно да уреди Стражилово по мери његовога културног значаја и лепоте. Један хотел-центар, који би имао и уређен простор (унутра и вани) за садржаје из сфере врхунске културе, а уз још пре пола века предложену Алеју песника, било би то за почетак изврсно, мера прохујалом времену […]
ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ
Рођен 1855. године у Срему, у Сасама (данас Новим Карловцима), после основне школе у родном месту, похађа чувену новосадску, а потом и пожунску (братиславску) гимназију. У Грацу уписује студије права, али их напушта, па у Прагу и Бечу зачиње и завршава студије класичне филологије. Као двадесетпетогодишњак, обасјан неколиким талентима, пун знања и великих амбиција, Павле […]
ТРАДИЦИЈЕ ЛИСТА „БРАНКОВО КОЛО“
После гашења обновљеног новосадског Стражилова (1892-1894), у Сремским Карловцима, 6. јула 1895. године изашао је први број Бранковога кола. За време Паје Марковића Адамова, који је десет година као власник и уредник водио лист, Бранково коло је имало велики углед. Концепцијски садржајан и богат лист, био је право огледало бурног времена на прелому два века. Уредник Адамов нарочиту је бригу поклањао […]