УСКОРО ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ ДАНИЛА ЈОВАНОВИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 23. април 2024.

НИЈЕ КОМЕ ЈЕ НУЂЕНО, ВЕЋ КОМЕ ЈЕ СУЂЕНО

Песнички првенац као озбиљан уметнички потенцијал

На Светски дан књиге, судбинском конциденцијом у оквиру обележавања 200. годишњице рођења Бранка Радичевића,  у штампу је отишао песнички првенац „Корак између“ Данила Јовановића, талентованог матуранта Карловачке гимназије. Бранково коло је увек водило рачуна о младим песницима и уметницима, објављивало им прве књиге и награђивало их, давало им изузетне шансе да наступају на пролећној и септембарској манифестацији у знаку убавога Бранка, омогућавало афирмацију истинских талента и њихових првеначких дела.

Има тренутака који најављују значајне промене што постају угаони камен у васпостављању нових грађевина смисла. Тако се догодило готово случајно да је Данило Јовановић наступио као рецитатор на промоцији антологије песама о Бранку Радичевићу „Ао, данче, ала си ми бео“ на „Пролећним Бранковим данима 2024“ у знаку 200. годишњице рођења славнога песника српског романтизма. На промоцији требало је да се појаве драмски уметници Радош Бајић и Даница Петровић, који су изненада били спречени да дођу у Сремске Карловце.

"КЊИЖЕВНИ НОВИНЕ" ЗА БРАНКОВУ ДВЕСТОТУ ГОДИШЊИЦИ РОЂЕЊА

200. годишњица рођења Алексија Радичевића

МЛАДИ БРАНКО СА ПЕСНИЦИМА КОЈИ ПЕВАЈУ О ЊЕМУ

Београдске "Књижевне новине" (март, 2024) обележиле су својим тематом два века од рођења Бранка Радичевића. На насловној страни објављена је Бранкова антологијаска песма "Враголије" заједно са текстовима Ненада Грујичића "Бранко Радичевић, песник српскога Кола" и Братислава Милановића "Олуј изнад Фрушке горе", и  на трећој страни Валентине Златановић Марковић "То је био звук". На четвртој и петој страни објављен је избор песама о Бранку из свеже антологије "Ао, данче, ала си ми бео" Ненада Грујичића: Петар Петровић Његош Бранку Радичевићу, Петар Прерадовић Бранку Радичевићи, Алекса Шантић На Стражилову, Ћазим Ћатић Бранку, Милан Ћурчин Бранку Радичевићу сонет, Станислав Винавер Бела зора - пародија на Враголије, Милутин Бојић Молитва Бранка Радичевића - пародија, Анте Ковач Кандидатов сан - пародија на Рибарчета сан, Десанка Максимовић На Стражилово идем, Скендер Куленовић Бранко Сине, Бранко Ћопић Ведрине, Стеван Раичковић Бранко Радичевић на Калемегдану, Момир Војводић Моја бојна чета и Милан Ненадић Црвени Чот.

ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО "ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА"

Сремски Карловци – Нови Сад, 29. март 2024.

НОВИ И СВЕЖИ УВИДИ У ПЕСНИЧКО ДЕЛО БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

У самој завршници „Пролећних Бранкових дана 2024“, у знаку 200. годишњице Бранковог рођења, одржан је Округли сто „Живот песничког дела Бранка Радичевића“. У Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, коју је васпоставио професор Павле Марковић Адамов (власник и уредник чувеног карловачког листа за књижевност „Бранково коло“), учеснике је поздравио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола и члан Организационог одбора за прославу великог јубилеја: два века од рођења Бранка Радичевића. Поручио је да ће присутни научници, професори и песници имати изванредну прилику да о прослави два века од рођења Бранка Радичевића искажу своје стваралачке увиде и дају конкретан допринос изучавању песниковог дела у времену.

Грујичић је  истакао да посебан куриозитет и мотивацију за организатора, али и учеснике,  представља то што се Округли сто одржава на сам дан доласка Бранка Радичевића на свет – 28. марта, а у знаку двестоте годишњице рођења у Славонском Броду, те у податку да се у славној Карловачкој гимназији, са годину дана млађим братом Стеваном, Алексије Радичевић школовао од 1835. до 1841. године.

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И СЛАВОНСКИ БРОД

    200. годишњица рођења Бранка Радичевић

   У МОНОГРАФИЈИ СЛАВОНСКОГ БРОДА НИ РЕЧ О БРАНКУ

     "Блиц недеље",  Београд, 31. март 2024.

     Пише: Ненад Грујичић

„Не знам већу милост него бити рођен“, рекао је француски песник Лотреамон (1846 – 1870), и отишао са овога света у својој двадесет седмој. А наш Миљковић, такође с толико година, минуо  из живота после свога стиха: „Неки ће свемир поново да нас створи.“ Истина је – судбина вечито младог Бранка Радичевића у знаку је распона ових сентенци. На земном шару, рођен у Славонском Броду, а поново створен у Сремским Карловцима и на Стражилову.

У тексту „Белешке и белешчице о Бранку Радичевићу“ у књизи „Из историје српске књижевности“ (Матица српска, 1974), која се појавила поводом 150. годишњице Бранковога рођења, Теодора Петровић каже да је његова кућа у Броду порушена „баш пред стогодишњицу Бранковог рођења“, јер Славонски Брод није много марио за Бранка Радичевића. А затим додаје да нова кућа на месту старе још није била саграђена.

Десет година после појаве ове књиге, поводом 160. годишњице Радичевићевог рођења, Бранково коло у Славонском Броду подиже му споменик пред школом  која је носила песниково име. Бисту урадио Јован Солдатовић који је с потписником ових редова, са врло бројном делегацијом Новог Сада и Сремских Карловаца, био присутан у Броду. Успостављена је жива сарадња с обе стране и трајала неколико гоодина. Нажалост, након седам лета, пред сам рат, споменик у Броду је уништен (1991).

ВЕЛИЧАНСТВЕНА ПРОСЛАВА ДВЕСТОТОГ БРАНКОВОГ РОЂЕНДАНА НА СТРАЖИЛОВУ

Стражилово, 28. март 2024.

РОЂЕНДАНСКИ ПОМЕН ЗА НЕУМРЛОГ ПЕСНИКА - БРАНКОВЕ ПЕСМЕ И ПЕСМЕ О БРАНКУ НА СТРАЖИЛОВУ

На дан рођења Бранка Радичевића, 28. марта, поред његовог гроба и споменика на Стражилову (1885), на свечаном завршетку „Пролећних Бранкових дана 2024“, обележена је 200. годишњица рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, чувеног песника српског романтизма. Био је то програм за памћење и историју у славу младића који је отишао са овога света у двадесет деветој години оставивши педесет четири лирске песме, седам епских, два одломка епских, прегршт писама и један одговр на критику. По први пут на програмима Бранковог кола читане су искључиво песме посвећене Бранку Радичевићу, које су се нашле у антологији домаћина Ненада Грујичића „Ао, данче, ала си ми бео“.

После неколико кишних, освануо је божански леп сунчан рођендански дан који се као дар неба Бранку и присутнима, отворио молитвеним поменом за Алексија Бранка Радичевића. Чинодејствовао је епископ сремски Василије са карловачким свештенством и младим богословима. Чула су се два Радичевићева имена, Алексије и Бранко, и кроз молитвену лепоту релативизовао тренутак када је песник телесно напустио овај свет а кренуо ка вечном животу.