" /> Песнички првенци у Бранковом колу
Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

Песнички првенци у Бранковом колу

slika

У редакцији Бранковог кола засјале су јуче три прве књиге у рукама озарених младих песника, који су, сви одреда, дипломирали српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду.

Бранково коло наставља да показује велику наклоност и конкретну помоћ према младим талентима пред којима је очигледна књижевна будућност.

Пореклом из Далматинске загоре, Горица Рамиловић рођена је 21. фебруара 1992. године у Сомбору. Основну школу завршила у Станишићу, а средњу медицинску у Сомбору. Дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, есеје и позоришну критику. У Бранковом колу управо је објавила свој поетски првенац ''Стрижи маску, конак немаш''.

Уредник и рецензент књиге Ненад Грујичић каже: ''Има нешто од тосканске лепоте Црњанског у овим песмама, нешто од суматраистичке визије у наносима слика које, потом, меандрирају у лирске лукове Раичковића, 'до обала тишине коју праве наше очи'.''

Директно са Космета, из Лепосавића у Сремске Карловце, Душан Захаријевић је стигао по прве примерке своје књиге. Као аутор, он се појављује у Бранковом колу са песничким првенцем необичног наслова: ''Антологија савременог песништва/ Антилогија свевременог речништва''.

Уредник и рецензент књиге Ненад Грујичић је записао: ''Има нешто од винаверовске еквилибристичке вештине са речима на трапезу раширених руку у овом песничком звездарнику, нешто што 'заразно' сија из сваке песме у 'заносима и пркосима' матерњега језика. Као да је књигу написао старац, песник на крају каријере, а не млад човек. Али, авај, поезија и песници немају године. Отуда овај младић пева са метузалемским вековима на леђима, икусан и речит, надахнут и учен.''

Млади даровити песник Захаријевић рођен је 3. јула 1992. године у Косовској Митровици. Средње образовање стекао у медисцинској школаи. Тренутно је на мастер студијама српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Бави се писањем поезије, критике и ауторских текстова.

Посебно је занимљива појава заједничке књиге двојице младих поета, Николе Раусављевића и Милана Ћосића, ''Кад ухватим тишину''. Бранково коло објављује овај лирски двојац као бедекер кроз њихове песничке светове и нирване, имајући у виду и њихову особену мисију оличену у јавном казивању поезије. Наиме, они припадају поетско-рецитаторској дружини ''Међу нама'', која је стекла углед демистификујући кич и шунд наше свакоденевице, а непрестаним трудом и афирмацијом врхунске лирике српских и светских песника на незаборавним вечерима уживо у Новом Саду и шире.

Никола Раусављевић рођен је 8. јуна 1991. године у Карловцу, у Хрватској. ''Олуја'' га је донела као четворогодишње дете у Шабац, где је завршио основну и средњу школу. Тренутно је на мастер студијама српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду.

Милан Ћосић рођен је 16. децембра 1991. године у Апатину, где је завршио основну, средњу и музичку школу. Дипломирао је српску књижевност у Новом Саду. Пише поезију и кратку прозу, а бави се и компоновањем. О заједничкој књизи ове двојице необичих и даровитих момака, рецензент Жељко Милановић је записао: ''Сличности и разлике између двојице песника стварају чудесну равнотежу ове збирке. Код Раусављевића се смењују осећања која настају у самоћи или кафани, на празном кревету или у старости. Песме Милана Ћосића чешће говоре о љубави, склон је педагошким и морализаторским стиховима.''

Све три књиге премијерно ће бити представљене почетком септембра на 46. Бранковом колу, које ће беседом о Бранку Радичевићу отворити угледни српски песник Стеван Тонтић. Јуче је предочен концепт и план рада поводом предстојеће манифестације, великог фестивалског догађаја. Бранково коло је песнички феномен најширег културног домена на српским просторима и у окружењу.

У практичној организацији 46. Бранковог кола, поред главног и одговорног уредника Ненада Грујичића, учествоваће оперативне уреднице Тијана Митровић и Мина Ерић, а модераторске и водитељске послове преузеће млади књижевници и ствараоци, аутори Бранковога кола и креативни сарадници са разних поља културе: Растко Лончар, Јелена Марићевић, Душан Захаријевић, Горица Радмиловић, Милена Кулић, Маријана Јелисавчић, Жељко Медар, Марина Спевак и други. Конкретно, договорени су модераторски и водитељски задаци поводом промоције трију нових песничких првенаца, затим уз гостовање песника Слободана Тишме и Вићазослава Хроњеца у рубрикама ''Портрети песника'', те прозне списатељице Радмиле Гикић и њених путописних текстова, као и нових добитника награда Бранковог кола, потом годишњица везаних за дело Бранка Радичевића и Стевана Раичковића, по традицији садржаја везаних за нематеријално културно наслеђе Срба (личка самица и сремски бећарац), хришћанске теме (''Чудо и вера''), филозофски симпозијум (''Појам катергорије''), сремскокарловачки афористички круг, млади електронски књижевни часопис ''Култ'' и друго.

На 46. Бранковом колу, поред овогодишњег истакнутог лауреата Бранковог кола из Немачке, Јиргена Израела, учествоваће и македонски песници Христе Петрески и Трајче Кацаров. Затим, биће одигран јубиларни 30. по реду, јединствен у свету, ''Шаховски турнир песника'', по сећању на Бранка Радичевића који је страсно волео ову древну игру: ''Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре'' (Јован Ђорђевић о Бранку Радичевићу, поводом сусрета у Земуну 2. априла 1849. године).

У разноврсним програмима 46. Бранковог кола наступиће и познати песници Милан Ненадић, Горан Симић, Иван Негришорац, Милош Кордић, Горан Бабић, Анђелко Анушић, Ранко Прерадовић, Милена Северовић, Ранко Чолаковић, Илеана Урсу, Бошко Сувајџић, Мирослав Алексић, Мићо Савановић, Дамир Малешев, Драгица Стојановић, Иван Лаловић, Стела Манасијевић, Ивана Гађански и други.

Своје место, на 46. Бранковом колу имаће, заједно са поменутим првенцима, и млади песници, ранији и будући аутори Бранковог кола: Иван Деспотовић, Ивана Гађански, Андреа Беата Бицок, Ивана Стојић, Наташа Поповић Бундало Микић, Јелена Милошев, Ирена Плаовић и други.

Тридесет разноврсних програма у десет различитих абијената Сремских Карловаца, Стражилова и Новог Сада, имаће и своје садржаје посвећене глумачкој и музичкој уметности.